Битка код Граника — разлика између измена

'''Битка код Граника''', за коју [[Аријан]] каже да је ''„била коњичка битка, али је већма наликовала на пешачку...“'',<ref>-{Arr., ''Anab.'' I 15}-</ref> одиграла се када је у [[Атина|Атини]] архонт био Ктесикле, а у Риму[[Рим]]у непосредно пре тога били изабрани конзули Гај Сулпиције и Луције Папирије, како сазнајемо од [[Диодор са Сицилије|Диодора са Сицилије]]<ref>-{Diod., I 17. 1}-</ref> (рано лето [[334. п. н. е.]]), између [[Македонско царство|Македонаца]] и њихових савезника с једне стране, и [[Персијско царство|Персијанаца]] и грчких плаћеника с друге. До окршаја је дошло на [[Граник (река)|реци ГраникуГраник]]у, на Пропонтиди.<ref>-{Fanula Papazoglu, ''Istorija helenizma'', Skripta Internacional, Beograd 1995, 82 ISBN 86-7118-001-8}-</ref>

Победом извејованомизвојеваном на реци Граник, [[Александар Велики|Александру Великом]] је ослобођен пут ка срцу [[Мала Азија|Мале Азије]]. Што се тиче Персијанаца, они су одустали од покушаја да зауставе његов продор, што је имало за последицу да се главни град [[Лидија|Лидије]] и седиште лидијског сатрапа — [[Сард]], убрзо потом предао без борбе. Осим тога, већина градова у [[Еолида|Еолиди]] и [[Јонија|Јонији]], међу којима је и [[Ефес]], дочекали су Александра као ослободиоца.<ref>-{Papazoglu, 83}-</ref>

[[Плутарх]] наводи Аристобулов извештај, према којем је на македонској страни било 34 погинулих, од којих су деветорица били пешаци. Њихове бронзане ликове је по Александровом налогу дао израдити Лисип.<ref>Plu., ''Alex.'' 16</ref>

Према Аријану[[Аријан]]у, 25 македонских „поузданика“ пало је у првој навали. Њихови медени кипови постављени су у Диону[[Дион]]у, граду на источном обронку Олимпа[[Олимп]]а и код темејског залива у [[Пијерија (округ)|Пијерији]] у [[Македонија (област)|Македонији]]. Што се тиче осталих коњаника, њих је пало преко 60, а пешака до 30. Као и у случају Плутарха, за то је заслужан Лисикле.<ref>-{Arr., ''Anab.'' I 16}-</ref>