'''Петар Ичко''' ({{јез-буг|Петър Ичко}}; око [[1775]] — [[5. мај]] [[1808]]) је био [[Кнежевина Србија|српски]] и [[Османско царство|османски]] дипломата македонског <ref>-{Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава, том два, Униврзитет Кирил и Методиј - Факултет за философско - историски науки, Скопје, 1981}-</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/bugarash/misirkov/otmisirkov.html#8 -{Заявление на кр. мисирков до председателя на народното събрание - София}-]</ref> или бугарског поријекла<ref>[http://books.google.com/books?id=49-6AAAAIAAJ&pg=PR1&hl=fr&source=gbs_selected_pages&cad=0_1#PPA109,M1 -{Leopold von Ranke. The history of Servia and the Servian revolution. London,1853, p. 109.}-]</ref><ref>[http://www.krotov.info/history/19/55/laviss_11.htm -{Эрнест Лависс, Альфред Рамбо. История XIX века}-]</ref> из [[Македонија (област)|Македоније]]; према неким каснијим изворима цинцарског поријеклапорекла.<ref name="spe">Српска породична енциклопедија; Народна књига, Политика НМ; 2007. године, књига 11, страна 72, ISBN 978-86-331-2740-0</ref>
== Биографија ==
Рођен је у јужномакедонском селу [[Катраница]] (данас Пирги, [[Грчка]]). Сели се на сјеверсевер, бави се као трговац. Ради као изасланик у османском дипломатском представништву у [[Берлин]]у (1797-1799)<ref name="spe"/>, а вероватно и у [[Беч]]у. Живи као трговац у османском Београду, гдјегде крајем [[18. вијеквек]]а је старјешинастарешина трговаца. После повратка [[јањичар]]ских дахија у [[Београд]] Петар Ичко [[1802.]] године се сели у [[Земун]], тада погранични [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршки]] град.
После [[1804.]] године, током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] пружа подршку побуњеним [[Срби]]ма, користећи своје дипломатско и трговачко искуство. РуководиоциУстаничке устанкавође [[1806.]] године шаљу Петра Ичка као представника побуњеника у [[Цариград]], гдјегде је [[1806.|1806]]-[[1807.]] године са [[Висока порта|Портом]] закључио погодан за Србију [[Ичков мир]]. Сели се поново у [[Београд]] као угледни грађанин, али ускоро током маја [[1808.]] године је отрован.
