Палмиро Тољати — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м исправљање правописних и других грешака
Ред 26:
Рођен је 1893. године у [[Ђенова|Ђенови]], у средње имућној породици. Пре [[Први светски рат|Првог светског рата]] био је члан [[Италијанска социјалистичка партија|Италијанске социјалистичке партије]]. Учествовао је у рату као добровољац, али се разболео, па је послан кући. Након тога је сарађивао с [[Антонио Грамши|Антонијом Грамшијем]].
 
Био је један од оснивача Комунистичке партије Италије [[1918]]. године. Након што су [[фашизам|фашисти]] затворили Грамшија, постао је нови секретар КПИ. Фашисти су [[1926]]. забранили легално деловање КПИ, након чега је Тољати деловао у иностранству ([[Совјетски Савез]], [[Француска]]). Године [[1935]], постао је члан Секретаријата [[Коминтерна|Коминтерне]]. Године [[1939]], био је накратко затворен у Француској, али је убрзо пуштен и за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] био у МоскваМоскви[[Москва|Москви]], одакле је позивао италијански народ на отпор фашизму и нацистичкој марионетској [[Италијанска Социјална Република|држави Сало]].
 
У Италију се вратио [[1944]]. године. У земљи је заузео линију против окружане борбе као начина комуниста да дођу на власт. Неко време је био министар правосуђа Италије. Године [[1945]], постао је заменик премијера у Де Гасперијевој влади. На изборима [[1946]], КПИ је освојила 19% гласова и 104 посланичка места у парламенту.
 
Тољати и сви остали министри из КПИ избачени су из владе [[мај]]амаја [[1947]]. године, под притиском америчког председника [[Хари Труман|Харија Трумана]]. Иста ствар догодила се и с француским комунистима. Дана [[14. јул]]а [[1948]], на Тољатија је почињен атентат. Био је погођен три пута и озбиљно рањен. Неколико дана његов је живот висио о нити, а за то су време диљем ИалијеИталије покренути масовни [[штрајк]]ови.<ref>[http://jcgi.pathfinder.com/time/magazine/article/0,9171,887830,00.html Blood on the Cobblestones], Time, July 26, 1948</ref>
 
Године 1948, Тољати је био носилац листе на првим послератним изборима.<ref>[http://jcgi.pathfinder.com/time/magazine/article/0,9171,798374,00.html How to Hang On], Time, April 19, 1948</ref> На изборима је победила [[Демохришћанска партија]], првенствено због велике подршке од стране [[САД|америчке]] подршке и опструисања рада КПИ од стране истих.<ref>[http://jcgi.pathfinder.com/time/magazine/article/0,9171,798522,00.html The Battle Continues], Time, May 3, 1948</ref> КПИ је у коалицији с Италијанском социјалистичком партијом освојила 31% гласова.
 
Под Тољатијевим вођством, КПИ је до [[1950е|1950]]-их била друга најјача политичка партија у Италији. [[Мађарска револуција 1956.|Интервенција СССР-а у Мађарској]] [[1956]], изазвала је расцепе у многим комунистичким партијама, али је Тољати подржао став СССР-а везан уз Мађарску. На изборима [[1963]], КПИ је освојила 25.,2% гласова, али поновно није достигла већину.
 
== Смрт и наслеђе ==