Марко Т. Леко — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 137.132.3.12 (разговор) на последњу измену корисника Дулијан |
||
Ред 1:
{{Биографија |
име=Марко |
презиме=Леко |
слика=Marko t leko.jpg |
ширина_слике=150 |
текст_уз_слику= ''Фотографија Марка Лека'' |
дан_рођења=17 |
месец_рођења=септембар |
година_рођења=1853 |
место_рођења=Београд |
држава_рођења=Србија |
дан_смрти=4 |
месец_смрти=новембар |
година_смрти=1932 |
место_смрти=Београд |
држава_смрти=Србија |
женски_пол=
}}
'''Марко Т. Леко''' (1853-1932), [[хемија|хемичар]], ректор [[Велика школа|Велике школе]], академик, председник [[Црвени крст|Црвеног крста]]
Рођен је у [[Београд|Београду]] [[17. септембар|17. септембра]] [[1853]] од оца Томе (1814-1877), београдског трговца, и мајке Аспазије (1833-1889) рођене Пешика. Завршио је Политехничку школу у [[Цирих|Цириху]] и докторирао код [[Виктор Мајер|Виктора Мајера]] [[1875]]. Краће време радио у Хофмановој лабораторији. Предавао је хемију у београдским гимназијама у периоду 1880-1884 и у Војној академији 1881-1894. Затим је предавао хемију на Великој школи 1894-1896 и 1899-1905. Од 1884. до 1920. био је државни хемичар и управник Државне хемијске лабораторије у Београду (од 1904. до 1920.). Као редовни професор [[Велика школа|Велике школе]] био је њен ректор 1902/03 и 1903/04. Један од оснивача [[Српско хемијско друштво|Српског хемијског друштва]] и његов председник од оснивања (1897) до 1907.
Објавио је 52 рада претежно из [[органска хемија|органске]] и [[аналитичка хемија|аналитичке хемије]]. Својом докторском тезом и с неколико радова који су из ње следили, под менторством Виктора Мајера, Леко је решио један од тада актуелних проблема: да ли амонијум-хлорид (нишадор) и њему слична једињења припадају једињењима петовалентног азота, NH<sub>4</sub>Cl, или молекулским једињењима, NH<sub>3</sub>·HCl.
Приликом оснивања [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]] 1905. године, изабран је у звање ванредног професора. Незадовољан овим он је на сопствени захтев отишао у пензију [[26. мај|26. маја]] [[1905]].
Његов рад у аналитичкој хемији кретао се у два правца: истраживање природног богатства земље (минералних вода, пијаћих вода и руда) и усавршавање и проналажење нових аналитичких метода. Неки од његових аналитичких поступака прихваћени су у [[Немачка|Немачкој]] као званичне методе, а неколико радова се помиње у немачким уџбеницима. Бавио се испитивањем [[бање|бања]] и лековитих извора итд. По њему извор на [[Паланачки Кисељак|Паланачком Кисељаку]] носи име „Марко Леко“. Он је 1899. промовисао [[Обреновачка бања|Обреновачку бању]], остале су забележене његове речи: „[[Обреновац]] је срећно место јер ће овде бити бања боља од већ виђених у [[Немачка|Немачкој]].“
Постао је члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] [[30. јануар|30. јануара]] [[1884]]. Почасни члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] постао је [[10. фебруар|10. фебруара]] [[1892]].
Био је ативан члан друштва [[Црвени крст|Црвеног крста]], у њему је као члан Главног одбора био благајник (1915-20), потпредседник од 1921. и председник од 1924. године. Осим тога обављао је и низ других друштвених функција, био је председник [[Српско пољопривредно друштво|Српског пољопривредног друштва]], члан Привредног савета итд.
У току живота примио је следећа [[одликовања]]: [[Таковски крст]] III степена, [[Бели орао]] V степена, Бели орао III степена, Свети Сава II степена, Свети Сава I степена са лентом, српски Црвени крст, руски Св. Станислав II степена са звездом, француски Decoration de Chevalier de l'ordre National de la Legion d'Honneur, руски Црвени крст I степена, бугарски Црвени крст I степена, грчки Црвени крст I степена, грчки Велики крст из реда Феникса са лентом.
Са супругом Даницом, рођеном Антула, имао је једанаесторо деце. Посветили су велику пажњу школовању деце, један од синова је био правник, други хемичар, трећи архитекта, четврти правник итд. Његов син је био познати хемичар [[Александар М. Леко]].
Преминуо је [[4. новембар|4. новембра]] [[1932]]. у [[Београд|Београду]]. Опелу у [[Саборна црква|Саборној цркви]] присуствовали су [[краљ Александар I Карађорђевић|краљ Александар]], чланови Краљевске владе, чланови Главног одбора Црвеног крста и многа изасланства обласних одбора, представници Универзитета итд.
По Марку Т. Леку прозвана је београдска улица која лежи са задње стране Народног музеја. Улица се пре тога звала Златног анђела по трговини и гостионици коју су Лекови држали.
==Спољашње везе==
*[http://www.starigrad.org.yu/list/starogradjani.asp?id_clanka=327 Историја породице Леко]
*[http://www.shd.org.yu Српско хемијско друштво]
*[http://www.beogradskagroblja.co.yu/licnosti.php?id=34 Информација о његовом гробу]
==Литература==
Снежана Бојовић: „Марко Леко (1853-1932)“ стр. 33-64. у књизи „Живот и дело српских научника“, књ. 4, изд. САНУ, Београд [[1998]].
[[Категорија:Рођени 1853.|Леко, Марко Т.]]
[[Категорија:Умрли 1932.|Леко, Марко Т.]]
[[Категорија:Српски хемичари|Леко, Марко Т.]]
[[Категорија:Почасни чланови САНУ|Леко, Марко Т.]]
| |||