Захарије Захарић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
мНема описа измене
Ред 26:
Прота Захарије био је омиљен у народу. Са 35 година био је изабран за народног посланика и на ту функцију је биран неколико пута. Одустао је тек када му је [[Митар Тарабић]] за вријеме мандата 1865. – 1867. рекао: „Немој, куме, више бити посланик!“
 
Био је велики присталица династије [[Карађорђевић]]а. Код [[Петар I Карађорђевић|краља Петра]] је долазио без најаве и улазио без питања, а овај га је за пут увијек даривао дворским цигаретама. И за вријеме Првог свјетског рата краљ Петар га није заборавио, већ је проти, који је тад био тешко болестан, из [[Солун]]а тајно слао помоћ. Као утицајном човјеку код Срба са обје стране Дрине, проти су се повјеравали деликатни послови. У Кремна су, да би се са њим видјеле и договарале, долазиле највиђеније световне и духовне личности ондашње Србије. 1915-те године код проте је дошао др Радован Казимировић, коме је прота повјерио сва пророчанства Тарабића. Протина казивања професор Казимировић је између два свјетска рата преточио у књигу „Тајанствене појаве у нашем народу и Креманско пророчанство“, чији рецензент је био [[епископ [[Николај Велимировић]].
 
Златиборци су изгледа вјеровали да прота ипак није био само вјерни слуга Божији, јер су говорили: „Рат ће се завршити оне године кад прото Зарије умрије!“