Анаксимандар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м jez-
Ред 19:
| утицао_на =
}}
'''Анаксимандар из Милета''' ({{јез-|Anaximander}}; [[610. п. н. е.|610]]-[[546. п. н. е.]]) јонски (грчки) филозоф природе који је тврдио да је аперион прапочело (архе) свих ствари.
 
Списи Анаксимандра, Талесовог ученика, данас су изгубљени, али му се приписују разне нове идеје. Био је први Грк који је користио сунчев сат (одавно познат на Средњем истоку) и помоћу њега одредио датуме два солстиција (најкраћег и најдужег дана) и еквиноција (две равнодневице). Спекулисао је о природи небеса и о настанку Земље и човека. Увидевши да је Земљина површина закривљена, веровао је да она има ваљкаст облик (са осом у правцу исток-запад); и био је вероватно први Грк(?) који је израдио мапу целог познатог света. Сматрао је да Земља лебди у простору (што је била нова идеја).