Сергеј Рахмањинов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uvod |
|||
Ред 69:
Рахмањинов је написао два велика хорска дела : „[[Литургија]] [[Свети_Јован_Златоусти|Св. Јована Златоустог]]“ (Оп. 31, 1910.) дело симфонијских пропорција које је написао за мање од три недеље и „Свеноћно бдење“ (Оп. 37, 1915.), које је веома добро прихваћено од стране публике и критике, а самом Рахмањинову је то било једно од своја два омиљена дела. Његово друго омиљено дело јесу „Звона“ (Оп. 35), дело писано за хор и оркестар, засновано на истоименој поеми [[Едгар_Алан_По|Едгара Алана Поа]].
Његова камерна музика обухвата „Елегични трио“ (Оп. 9, 1893.), клавирски трио написан у сећање на [[Петар_Иљич_Чајковски|Чајковског]] и састоји се из три става (Moderato, Quasi variazione, Allegro risoluto). Такође, добро је позната и „Соната за чело и клавир“ (Оп. 19, 1901.), коју је посветио свом пријатељу, врсном виолончелисти Брандукову и које открива његово необично детаљно знање о експресивним квалитетима виолончела, али и клавира; јер се клавир у већини [[Такт (музика)|тактова]] не понаша као подређени, већ каткад и доминантни партнер.
Мада Рахмањинов није првенствено познат као оперски композитор (написао је свега три опере), ипак се сви слажу да је у партитурама његових [[опера]] постигао један завидни врхунац. Нарочито то важи за [[Алеко]] коју је волео Чајковски и најчешће је, због структуралних сличности упоређивао с Леонкаваловом Кавалеријом рустиканом. Рахмањинов је за тему узео поему [[Александар Пушкин|Александра Пушкина]] Цигани. Алеко, младић који на страсан и уверљив начин показује жељу за једним неспутаним животом и слободном љубављу, страдаће када тим начелима придружи горљиву посесивност. Али, Рахмањинов ће га и тада сликати с великим симпатијама, дајући у Алеку по први пут велики замах свом мелодијском стилу и сјајно оркестриравши ову „једночинку“.
| |||