Хумани кариотип — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: fix URL prefix |
м чишћење |
||
Ред 2:
[[Слика:Mapa genético o cariograma.jpeg|десно|180п|мини|Кариотип жене]]
[[Слика:NHGRI human male karyotype.png|десно|250|мини|Кариотип мушкарца]]
==Број хромозома и подела==
Ред 10:
'''Кариотип човека''' састоји се од 23 пара хромозома (или 46 хромозома), од којих:
* 22 пара чине '''[[аутозом]]и''' и
* један пар су [[полни хромозом]]и ('''[[полни хромозом|гонозом]]и''').
Парови аутозома у свим [[ћелија (биологија)|ћелија]]ма једног организма су симетрични (хомологи). Пар полних хромозома је хомолог само у ћелијама [[жена]], у којима се састоји од два [[X хромозом|-{X}- хромозома]], док је у ћелијама [[мушкарац|мушкарца]] асиметричан (нехомолог) и састоји се од једног X и једног [[Y хромозом|-{Y}- хромозома]]. Парови аутозома у кариотипу обележавају се бројевима од 1 до 22 и то тако што је пар највећих хромозома означен као пар 1, а остали парови редом по величини (уз мања одступања) носе бројеве 2 до 22. Полни хромозоми се означавају са X односно Y.
Ред 18:
==Грађа и врсте метафазног хромозома==
Метафазни хромозом се састоји од две [[хроматида|хроматиде]], од којих свака садржи по један од два [[молекул]]а [[ДНК]] насталих процесом [[репликација|репликације]]. Хроматиде су спојене у области [[центромера|центромере]] која има изглед сужења на хромозому. На центромери се налази [[протеин]]ска структура, [[кинетохор]], која се формира на почетку [[ћелијска деоба|митозе]] и има улогу да веже хромозом за [[деобно вретено]].
[[Центромера]] дели хромозом на два [[хромозомски крак|крак]]а :
* [[дужи крак]] (q), део хромозома испод центромере и
* [[краћи крак]] (p), изнад центромере.
Према положају центромере разликују се три врсте хромозома у хуманом кариотипу:
Ред 32:
* субтелоцентричан хромозом има центромеру постављену тако да дели хроматиду у односу p : q = 1 : 3-7;
Поред центромере, као примарног сужења које имају сви хромозоми, појављује се и [[секундарно сужење хромозома|секундарно сужење]] у одређеним хромозомима (нпр. кратки краци акроцентричних хромозома човека садрже ово сужење).
Природни крајеви линеарног молекула ДНК називају се [[теломера|теломере]]. Теломере имају вишеструке функције, али се поједностављено може рећи да представљају неку врсту заштитне ''капе'' хромозома јер нису ''лепљиве'', не реагују са крајевима других хромозома и нису осетљиве на разарајуће дејство [[ензим]]а [[егзонуклеаза]].
Ред 51:
Кариотип се обележава тако што се прво пише укупан број хромозома, а после зареза хромозоми који одређују пол:
*[[кариотип жене]] је, дакле, '''46, -{XX}-''';
*[[кариотип мушкарца]] '''46, -{XY}-'''.
Акроцентрични хромозоми у хуманом кариотипу су:
Ред 65:
==Цитолошке методе идентификације хромозома==
Величина хромозома и положај центромере су параметри на основу којих је могуће идентификовати хромозоме. Међутим, много поузданије методе, поготово за проучавање промена у грађи хромозома, јесу [[цитолошке методе бојења]].
Најчешће [[Ткиво (биологија)|ткиво]] које се користи за анализу хромозома јесу [[лимфоцит]]и периферне [[крв]]и који се одгајају у [[култура ткива|култури ткива]]. После извесног броја [[ћелијска деоба|деоба]] додаје се један биљни [[алкалоид]] – [[колхицин]] који спречава формирање [[деобно вретено|деобног вретена]]. Тиме се ћелија зауставља у [[метафаза митозе |метафази митозе]] када су хромозоми најуочљивији. Хромозоми се још додатно обрађују, а затим се боје. Боје које се за то најчешће користе су [[Гимса]] и [[флуоресцентна боја]]. Бојењем се на сваком хромозому добија уочљив, увек поновљив и специфичан распоред трака ([[G-траке хромозома|G-траке]] ако је бојено Гимзом или [[Q-траке хромозома|Q-траке]] ако је друга боја примењивана).
Када се хромозоми фотографишу или нацртају, затим се по ивици исеку и поређају у парове по величини добија се '''[[кариограм]]'''. На основу кариограма се хромозоми могу и схематски да прикажу и тада говоримо о '''[[идиограм]]'''у.
{{
== Види још ==
| |||