Угаљ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
NESTO NAJGORE NA SVETU |
м jok, tebi je |
||
Ред 13:
'''Камени угаљ''' се дели на више подгрупа. Критеријум за класификацију је количина испарљивих супстанци. [[Антрацит]] има 4 до 7% испарљивих супстанци, [[полуантрацит]] 8 до 12%, [[мршави камени угаљ]] 12 до 18%, [[масни камени угаљ]] 18 до 35%, [[гасни камени угаљ]] 33 до 38% и [[гаснопламени камени угаљ]] са 37 до 45% испарљивих супстанци. Садрже угљеника 80 до 98%, пепела 0,5 до 40%, кисеоника око 5%, водоника око 5%, а топлотна моћ се креће од 25 до 36 МЈ/кг.
== Настанак угља ==
Процес настанка угља није у потпуности објашњен. Конвенционална теорија процес настанка дели на две фазе:
* припремна фаза или [[хумификација|фаза хумификације]]
:У овој фази се врши [[акумулација]], измена и [[трансформација]] органске супстанце у [[тресет]], односно [[сапропел]]. Ово се остварује на површини земље у воденој средини, под дејством [[биотички фактор|микробиотичког фактора]] и у [[анаеробни услови|анаеробним условима]]. Фаза траје десетинама хиљада година.
* фаза [[угљенификација|угљенификације]] (карбонизације)
:Ова фаза обухвата [[процес]]е у којима се тресет, односно сапропел, путем [[дијагенеза|дијагенезе]] и [[метаморфизам|метаморфизма]] претварају у лигнит, мрки угаљ, камени угаљ и антрацит. Ова фаза се одвија у деловима земљине коре где постоје анаеробни услови и адекватан [[притисак]] и [[температура]]. У овом процесу се остварује повећање процента угљеника у органској супстанци, уз смањивање процента кисеоника, водоника и азота.
== Нова открића о настанку угља ==
| |||