|
Уколико желите да се посветите сређивању чланака, предлажемо да се придружите пројекту [[Википедија:Сређивање чланака]].
== Види још ==
Radivoje Bojičić (1949.)
*[[Википедија:Сређивање чланака]]
Književnik, satiričar, dramski pisac, kolumnista, dugogodišnji glavni urednik Ošišanog ježa…
*[[Википедија:Одржавање]]
Knjige:
*[[Википедија:Чишћење]]
1. Afrika za petama, aforizmi, Rad, dva izdanja, Beograd (1989)
“Neke Bojičićeva aforističke izreke i obrte, igre duha i igre logike, postale su opšteprihvaćene gradske krilatice, izgbivši pri tom važnost svog autorstva. Njegov slavni aforizam: “Ja svakog dana radim do tri: jen, dva, tri i – odem”, znaju svi, a većina ne zna ko ga je smislio. To se događa samo izuzetnim piscima ovog žanra, kakvi su bili, recimo, Vib i Duško Radović”.(Dragan Lakićević).
2. Udbina zgrada, roman, Srpska književna zadruga, Rad, Beograd (1992)
“Udbina zgrada” je od onih knjiga koju vam niko, otvorite li je i započnete s čitanjem, neće iz ruku oteti!”
“Ako situacije i nisu humorne, niti treba da budu ako pisac žali, a želi, da njegov tekst ima i pravu dubinu onda se humor najbriljantnije iskazuje kroz maksimalno funkcionalan jezik, primenren ljudima i dogadjajima. A kad je već o humoru reč, posebno valja podvući njegovu nezlobivost, njegov takt da nikog ne povredi, a svakom da se osmehne i podsmehne. Takvu funkconalnost i saglasnost književnog jezika i naracije ne postižu ni mnogo hvaljeni veliki pisci “ozbiljne” proze…(Božidar Milidragović).
3. Priče iz politike, priče,Ošišani jež, Beograd (1993)
“Princip složene jednostavnosti jeste princip na kojem počivaju ove priče. Iza naizgled jednostavnih situacija i značenja otrivaju nam se dodatne šifre koje emituje satirična invencija ovog pisca. Na umeću paradoksa zasnivaju se mnoge Bojičićeve rečenice i mnoge Bojičićeve priče. Paradoks omogućava ovom piscu poigravanja i na mikrostilističkom i na semantičkom planu. Otud su jezičke bravure u ovoj prozi češće i neobuzdanije i otud su značenja tako pomerena, drugačima i, samim tim, dragocenija.(Gojko Božović).
4. Sponzor noćas mora pasti, roman, Ošišani jež, Beograd (1994)
“Ako se ona dosetka po kojoj “život piše romane” primeni na najnoviji roman Radivoje Bojičića “Sponzor noćas mora pasti”, onda se može reći i da literature zaista piše društvena stvarnost, a ovim romanom jedan kulturološki problem se osvetljava na jedan, do sada, nezabeležen način. (Ilija Lakušić)
5. Previše tačno, aforizmi, Grafiprof, Ošišani jež, Beograd (1996)
“A u podlozi sinonimske strukture aforizma može biti uravo epimonski sinonimski odnos, što potvrdjuju i sledeći primjeri:
“Dosta nam je istine. Kažite vi nama kako je stvarno bilo! (R. Bojičić); Postignuti su nezapamćeni uspesi. Niko ih se ne seća! (R.Bojičić).
Navedeni primjeri epinomske strukuture aforizama pokazuju da njihovu sturkturnu osnovu čini medjuodnos leksičkog i rečeničkog sinonima. Jer “istina” je zaista “ono što je stvarno bilo”, “nezapamćeno” je ono “čega se ne sećamo” i sl. (Miloš Kovačević).
6. Žestoki momci, monodrame, Privredni pregled, Beograd (1997)
“Bojičićev književni postupak sadrži nešto od metodologije analogne medicinskoj metodologiji. Kao da njegov junak odgovara na upitnik za psihoanalizu. Kao da njegov satirični pogled na svet postalja čas duhovite anamneze, čas sarkastične dijagnoze uo moralnom, psihološkom, mentalnom, nacionalnom stanju čoveka, porodice, društva, države i savremenog sveta” (Dragan Lakićević).
7. Između dva sveta, roman, Dama-print, Beograd (1997)
“Radivoje Bojičić je hrabro počeo da piše ono što se toliko dugo priča, ali za te mučne sadržaje on je našao mnoge izlaze i rešenja u svojoj duhovitosti, u svojoj maštovitosti, u svojoj bezazleznosti, u svome zdravlju. Zaleteo se da ispriča ono, što se mnogi ne bi usudjivali ni da misle” (Matija Bećković)
8. Pad uvis, roman, Ošišani jež, Beograd (1998.)
“Bojičić je začudjujuće vešto koristio psihijatrijsku deskripciju i psihološka objašnjenja kako bi dokazao da je uspinjanje ka najvišim političkim visinama i vrhovima neprikosnovene moći , zapravo propadanje ka najdubljim ponorima psihičkog rastrojstva” (Nevena Kličković)
9. Kako sam ubio Gutemberga, roman, Partenon, Beograd (1999.)
“Kako novine nastaju? Ko sve učestvuje u njihovoj proizvodnji?Kakvi su odnosi medju ovim proizvodjačima? Satiričar Radivoje Bojičić je na ova pitanja odgovorio iz svog ugla i tako je nastao njegov novi roman “Kako sam ubio Gutenberga”. (Branislav Radivojša)
10.Srbi posle Hrista, Alo, odje mobilni, satire, Itaka, Beograd (1999.)
“Izuzetna knjiga sa dve briljantne satirične celine: "Srbi posle Hrista" i "Alo ođe mobilni" koja nikada nije doživela promociju jer je na dan kada je 1999. godine promocija zakazna u Teatru Slavija počelo bombardovanje Beograda i Srbije.
Poznati srpski satiričar, autor više knjiga aforizama, pripovedaka i romana, Radivoje Bojičić, u svojoj knjizi izlaže podsmehu mentalitet novog "mobilnog čoveka", puštajući ga da govori o svom shvatanju biznisa, politike, tradicije. Istoimena pozorišna predstava ima veliki uspeh kod publike. U drugom delu knjige je neobično viđenje istorije sa satirične strane, iz ugla Srbina. "Srbi posle Hrista - poslednjih 20 vekova" je pisana briljantnim stilom.”(Ratomir Damjanović)
[[Категорија:Помоћ]]
11. Sedmica u nedelji, roman, Mrlješ, Beograd (2.000.)
[[Категорија:Чланци за сређивање]]
12. Kapetan Vizin, roman, Buklend, Beograd (2.000.).
13. Ambis u provaliji, satire, aforizmi, apokrifi, Grafiprof (2002).
14. Na ušću dveju reka ispod Avale, roman, Dereta, Beograd (2003.)
“Istoriju jednog grada teško je napisati, ali čini se ponekad da je još teže iz te istorije izdvojiti najbitnije, spojiti ga jednom jedinom niti i onda sve protkati humorom i satirom. Retki su pisci koji ulaze u takve poduhvate, jer ako su istorijski podaci ti koji moraju da budu precizni i nepokolebljivi, humor bar može, i treba da učini prihvatljivijim, ponekada i lepšim. A sve u svrhu večne lepote jednog grada, i ljubavi prema njemu” (Andjelka Cvijić)
15. Srpsko-politički rečnik, rečnik, Dereta, Beograd (2004).
“Najzad, bio je poslednji trenutak da se pojavi ovaj srpsko-politički rečnik. Nerazumevanje između naroda i političara već je toliko da postoji opasnost da u bliskoj budućnosti vlast neće moći da razazna šta joj narod ne samo misli, nego i šta joj govori. Ovaj rečnik je pokušaj da omogućimo narodu ovih prostora da se prvi put u istoriji ima na šta osloniti kad hoće da razgovara sa vlastima”. (Slobodan Reljić).
16. Kapetan Vizin, roman za omladinu, Dereta, Beograd (2004).
“Kapetan Ivo Vizin je poznata istorijska ličnost – pomorac iz Boke Kotorske. Oplovio je svet odmah posle Magelana. S Vizinom oko sveta putuje i naš duh, lepota jezika i načina mišljenja. Putovanje kapetana Vizina čini osnovu ovog romana, u kojem pisac, s mnogo svežeg humora i plemenite duhovitosti, prikazuje veliki svet i nas u njemu. (Ana Koraksić).
17. Mulen Ruža, roman, Dereta, Beograd (2005.).
“Svetski i srpski duh u ovoj knjizi se dopunjuju. Razlikuju se, ali jedan bez drugog ne postoje”. (Vukman Vidaković)
18. Za odličan uspeh i primerno vladanje, roman, Buklend, Beograd (2005.)
19. Otkačena citanka, Buklend, Beograd 2006.
20. Rialiti šou, roman Ošišani jez, Beograd, 2006 ,
“Svet satkan od besprizornih scena, kao ogledalo sadašnjosti, raslojava se unutar već prepoznatljivih pojmova koji od celine grabe samo najupečatljivije delove. Duhovitim opaskama Bojičić boji bezvremenu opštost u kojoj obitavaju moćni i uniženi sa svim pratećim art-efektima savremene civilizacije.” (Vesna Denčić)
21. Servantes medju šljivama, roman, Srpska književna zadruga, Beograd, 2007.
“Možete li da zamislite autora romana o Don Kihotu, vitezu tužnog lika, u ovdašnjoj Srbiji. E, to je baš uradio jedan od najših najistaknutijih humorist i satiričara, Radivoje Bojičić u romanu “Servantes medju šljivama”. Pozvao je u goste slavnog španskog klasika na uzbudljivo putešestvije. i iskoristio da izuzetno duhovito prikaže neke naše karakteristične osobine, mentalitet, sklonosti, paradokse, komično pomešane vrednosti u zemlji u tranziciji” (Dragan Bogutović).
22. Deca koja su pomerala planine, humoristički ogledi o uspešnom detinjstvu, Buklend, 2007.
23. U duhu dobrih poslovnih običaja, ili kako dočekati nadolazeći izlaz iz ekonomske krize, parodija na ekonomske studije, UBSS Jež, 2009. Beograd
24. Velika braca (Jedincima), biografije čuvenih burazera, od Kaina i Avelja, do braće Troter, Buklend, 2011, Beograd
25. Maniti voz u zlatnom krstu, roman, Dereta, 2012, Beograd
Priredio:
“Krnja”, monografija o Milošu Krnjetinu, Ošišani jež, Grafiprof, 2000. Beograd. „Andersen, ili kako karikaturisti čitaju Andersenove bajke“, na srpskom i starodanskom, monografija povodom 200. godišnjice rođenja Hansa Kristijana Andersena, 2005. „Qualitytours“, Kopenhagen, Danska. „ 3.000. Jež“, Jež, Beograd, 2007. „Srpska satira u dijaspori“, antologija, Udruženje balkanskih satiričara Srbije 2008, Beograd,“ Doktori satire i arhitekti karikature“, antologija satiričara koji su po zanimanju bili lekari, i karikaturista koji su po profesiji bili arhitekte, UBSS „Jež“ i Fondacija „Braća Ormai“, Beograd, 2009. „Pjer“, monografija o Petru Pjeru Križaniću, Službeni glasnik, 2010. godine...
Antologije
Zastupljen u (važnijim) antologijama: Antologija savremene srpske satirične priče, Milovana Vitezovica, Beograd 1979., Nova srpska satira, Milenka Pajovića, Rad, Beograd 1987. Mit dem Kopf durch die Wand (Neue serische Aphorismen, Milo Dor, Graz, Wien, Coln, Austria, Antologija “Ježeva čitanka”, Dragana Lakićevića, Beograd 1989. Antologija, savremene svetske satirične priče, Sajgon, Vijetnam, 2002. Čert i šutka, antologija savremenog srpskog aforizma na ruskom, Vitomira Teofilovića, Moskva 2004. Ostrigani taralež, antologija savremene srpske satire na bugarskom, Sofija, 2005. Antologija savremene srpske monodrame, Radomira Putnika, Beograd-Zemun, 2003. Rijetke čestice, antologija aforizama pisaca poreklom iz Crne Gore, Podgorica 2006.
Prevodi
Prevodjen na ruski, bugarski, rumunski, poljski, nemački, makedonski, slovenački, švedski i vijetnamski jezik.
Drame:
Prodavac magle, monodrama, Milenko Pavlov, 1989. (nagrada publike na Festivalu monodrama i pantomime u Zemunu, Ja, rezervista, monodrama, Milenko Pavlov, 1994. (prva nagrada na festivalu monodrama u Srpskom Sarajevu 1995), Sponzor noćas mora pasti,monodrama, adaptacija istoimenog romana, Pavle Minčić, 1995. (nagrada na festivalu kratkih formi u Zemunu 1996.,Alo, odje mobilni, monodrama Vladan Gajović, 1998. (nagrada na Festivalu jednog glumca, Nikšić 1998. Pozovi me odmah, monodrama, Mirjana Mina Lazarević, 2001. Žizela, monodrama, Marta Keler, 2006.
Kabaretske predstave
Po tekstovima Radivoja Bojičića rađene su kabaretske predstave “Izabranko”, Beograd, “Novi Sad ili nikad”, Srpsko narodno pozorište Novi Sad, “Džo, i ovo je mogla da bude Amerika”, Malo pozorište Sarajevo, “Izlaz iz situacije”, pozorište Kerempuh, Zagreb…
TV drame
Gospodja drugarica i drugarica gospodja, tv-serija u deset epizoda (Olivera Marković, Mira Banjac i drugi, režija Milan Jelić). TV Beograd, Malbašić, tv-drama (Miloš Žutić, Predrag Laković i drugi, režija Vlada Momčilović), TV Beograd, Želja zvana tramvaj, tv-drama (Drago Čuma, Ivan Bekjarev, Ružica Sokić i drugi, režija Tanja Fero, RTS, Serija “Alo, ođe mobilni”, šezdeset epizoda, podukcija “Prizor”, Beograd,
Scenarija za radio-televizijske emisije
Kratke dramske forme za televizije Beograd, Zagreb, Sarajevo i Novi Sad – serija Formula 1, novogodišnji programi, noćni programi…
Autorska emisija “S-art-ira”, sto epizoda na Art kanalu.
Na radio-stanici Beograd 202, sa Milovanom Vržinom deset godina pisao za emisiju "Satarikon 202”
Časopisi
Objavljivao u časopisima: Koraci, Putevi kulture, Matica srpska, Zora, Dialogue, revue international d artes et de sciencies , Diaspora, časopis na švedskom i srpskom jeziku, “Nova altera”…
Novinski tekstovi
Tokom cetrdesetogodisnjeg rada, autor velikog broja satiričnih tekstova u Ošišanom ježu,
U “Politici” u celini objavljen roman “Kako sam ubio Gutenberga” .
U “Politici” u celini objavljen Srpsko-politički rečnik.
U “Demokratiji” u celini objavljena knjiga novela “Žestoki momci“.
U rubrici “Priča Politike” objavio više pripovedaka.
U Politici tri godine pisao “Beogradsku nedelju” i dve godine rubriku “Ponedeljkom”.
U novosadskom Dnevniku imao kolumnu dve godine,
U Večernjim novostima imao kolumnu godinu dana,
U Ekspres politici imao rubriku dve godine,
U Blicu ima kolumnu “Među Srbljem i med snom” deset godina,
U Borbi uređivao i pisao za rubriku “Borbeni jež” , godinu dana.
Džada za Evropu, jedan od mogućih puteva u EU, Separat, Ilustrovana politika, 2008
Objavljivao u Književnim novinama, Politikinom “Kulturnom dodatku” Glasu javnosti, Dugi, Danasu, Ninu, Pobjedi, Ilustrovanoj Politici, Pavlihi, Ostenu, Stršelu, Dikobrazu, Špilkiju, Glasu Crnogoraca, Televiziji Studio B, televiziji YU info, Art kanalu…
Nagrade:
“Svetozar Markovic” za najbolju novinsku satiru, Udruzenja novinara Srbije, 1988.
Orden Zlatni jež, za doprinos humoru i satiri i ugledu Ježa, 1989.
“Aleko", za kratku pricu, Sofija-Svištov, Bugarska, 1995.
Majstorsko pismo bugarskog satiričnog časopisa “Stršel”, 1995.
"Tipar", za satiricara godine, Pljevlja, Crna Gora, 1996.
"Radoje Domanovic" za najbolju prozu, sekcija satiričara pri Udruženju knjizevnika Srbije, 1999.
"Radoje Domanovic", za životno delo, sekcija satiričara pri Udruženju knjizevnika Srbije, 2000.
Deretina nagrada za knjigu godine (Na ušću dveju reka ispod Avale), 2005.
Bestseler, nagrada istoimene televizijske emisije za kulturu (Na ušcu dveju reka ispod Avale), 2006.
"Jovan Hadži Kostić", za satiričara godine Večernjih novosti, 2008.
Društveni i kulturni angažman
Inicijator postupka za rehabilitaciju karikaturiste Ošišanog ježa Dragoslava Stojanovića.Sudsko rešenje o rehabilitaciji od 2008. godine.
Inicirao podizanje Spomenika čitaocu novina.Skulptura akademskog vajara Miše Rogana postavljena u Pionirskom parku u Beogradu. (1995)
Član Upravnog odbora Udruženja novinara Srbije.
Član Upravnog odbora Srpske književne zadruge.
Učesnik kulturne manifestacije “Noć kulture”u Švedskoj i održao samostalno književno veče u crkvi Svetog Stefana Dečanskog u Geteborgu, kao i samostalne književne večeri u Malmeu, Linčepingu, Sedarteljeu i Štokholmu. (2002)
Organizator izložbe Ježeve karikature i večeri satire u jugoslovenskom Kulturnom centru u Parizu. (1998)
Održao samostalni satirični recital na kulturnoj manifestaciji u čast zasedanja Sabora skandinavsko-britanske eparhije u Kopenhagenu, Danska. (2009)
Održao samostalno književno poselo na brodu “Konstantin Korotkov”, Sankt Peterburg – Moskva. (2009)
Inicirao osnivanje Muzeja humora i satire u Pljevljima. (1996)
Jedan od osnivača Jugoslovenskih susreta humora i satire u Pljevljima. (1991)
Samostalno nastupio na večeri posvećenoj rekonstrukciji Pozorišta na Terazijama. (2007)
Organizator deset međunarodnih konkursa za karikaturu “Moj pogled na svet” u Beogradu.
Osnivač Udruženja balkanskih satiričara Srbije “Jež” (2008)
Organizovao i bio učesnik mnogobrojnih humorističko-satiričnih predstava u pozorištu “Slavija” (2000-2011)
Organizovao jedinstveno gostovanje srpskih satiričara u Skupštini Srbije “Ježevci u Parlamentu”. (2009.)
== <nowiki>Текст наслова</nowiki><br />
==
|
