Див (митологија) — разлика између измена
Нова страница: '''Див '''(старословенска ријеч), горостас, оријаш. Милан Вујаклија у Лекси… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 20. јануар 2013. у 11:52
Див (старословенска ријеч), горостас, оријаш. Милан Вујаклија у Лексикону страних речи и израза појам џин (ар. ријеч) објашњава и са ријечју див. Данас ова ријеч означава изузетно високог и крупног човјек. [1]
Поријекло ријечи
Ријеч див је старословенског поријекла. Сродна је иранском дев, индијском дева, староњемачком див, латинском дивус – божанство. Сматра се да су у српске митове дошли из оријенталних и грчких митова о киклопима. Има мишљења и да су аутентично словенског поријекла. [2]
Народни обичај
„Див је митски горостас. Човјек огромне снаге и величине. Обичног човјека држи на длану, лопатом га пребацује преко велике ријеке, баца топуз под облаке па га дочекује рукама, својим дахом претура ћосаву дјецу, а куће руши и разноси као перушине. Има једно око на челу или на врх главе, густе обрве као шума и магични камен на врху главе, а корак му је велик колико пут од сахат хода. Мајке дивова грћу жар својим дојкама , а њихове ћери (дивице, дивкиње) су милостиве. Дивове рађају виле с народним јунацима. Они су дволични и често глупи, па зато брзо наседају.“ Моћ народног мита о диву је велика па се често задржала у топонимима (дивовско гробље) и у презименима. (Дивац) [2]