Стајни трап ваздухоплова — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Filling in 4 references using Reflinks |
||
Ред 10:
== Преглед ==
[[Слика:Aero3a.jpg|Конвенцијални фиксни стајни органи [[Аеро-3]].|десно|мини|300п]] [[Слика:Lasta-1.JPG|Увлачећи стајни органи [[Авион Ласта|Ласте]], типа трицикл.|десно|мини|300п]]
Стајним органима ваздухоплова припадају точкови, на телескопском делу ногу, са амортизерима за прихват (одвођење) енергије удара при слетању, део те енергије примају и гуме. Реактивна сила удара се преноси, преко преосталог дела ногу, на структуру авиона. Уместо точкова, на хидроавионима се примењују пловци за воду, на снегу и леду скије код [[хеликоптер]]а могу бити обични носачи од цеви, сами и у комбинацији са точковима. Код стајних органа који се увлаче постоје и посебни уређаји са одговарајућом кинематиком.<ref name="-{DEPARTMENT OF TRANSPORTATIONFEDERAL AVIATION ADMINISTRATION}-">
== Концепције стајних органа ==
Ред 32:
Авиони при слетању прилазе тачки додира са тлом, са одређеном негативном вертикалном брзином (брзином пропадања), код морнаричких авиона се у прорачунима узима да је 6,5 -{m/sec}-. То значи ако се та брзина преко ногу стајних органа са амортизерима, по додиру са подлогом неутралише на нулу у трајању на пример за време од једне секунде, да је тада остварено вертикално убрзање од 6,5 -{<big>g</big>}- -{m/sec<sup>2</sup>}-, а то значи да у томе тренутку точкови на тло пренесу тежину 6,5 пута већу од тежине авиона. За копнене авионе су услови слетања нешто блажи. Ово уједно и значи, да по један точак на свакој нози није довољан за пренос тога оптерећења за све величине авиона, односно за све тежине. Из тих разлога, са порастом авиона и порастом његове тежине расте и број потребних точкова за пренос тога оптерећења.
Историјски гледано, један од првих џиновских авиона, био је немачки Зепелин-Стакен -{R.VI}-, бомбардер са великим долетом у [[Први светски рат|Првом светском рату]], [[1916.]] године. Имао је укупно осамнаест точкова на стајним органима, од тога су била два на носној нози, а осталих шеснаест на главним ногама. [[Ербас А340]] има по четири точка на главним ногама и четири укупно на две ноге испод трупа, у равни симетрије. Слична решења имају и други велики путнички и транспортни авиони. Један од рекордера је огромни [[Украјина|украјински]] авион <
Ред 55:
=== Стајних органи код малих и ултралаких авиона ===
За лаке и [[Ултралаки авион|ултралаке авионе]] захтевају се јефтини стајни органи, једноставни за производњу, као што је еластични лук од ламината од дрвета, од плоча пресованог пепела, који се користе на неким авионима властите градње. Сличне лучне ноге су често направљене од челичних опруга. [[Цесна 165]] је међу првима авионима, чије су ноге биле практично челичне опруге, у заједничкој улози и амортизера. Главна предност оваквог преносника (ногу), да ниједан други уређај за амортизацију није потребан. Деформације те ноге (листа) обезбеђује апсорпцију удара (енергије). Точкови су такође мали, са малом [[маса|масом]] и са малим<
{|
|-
|[[Слика:CNAM-IMG 0625.jpg|265п]]||[[Слика:huntair.pathfinder.arp.jpg|230п]]||[[Слика:
|}
<center>На малим и [[Ултралаки авион|ултралаким]] авионима, почетна и садашња решења за стајне органе.</center>
Ред 90:
Откази система стајних органа, или људске грешке (или њихова комбинација), везани за слетање авиона са увученим стајним органима, узрок су бројних несрећа и инцидената током ваздухопловне историје. Откази и заузетост пилота са мноштвом радњи, током операције слетања, игра значајну улогу у многим инцидентима, који су се догодили сваке године у [[САД|Сједињеним Америчким Државама]], између [[1998]]. и [[2003]]. године. [[Удес ваздухоплова|Удеси]] при слетању због отказа извлачења стајних органа, познати су као слетање на стомак (контакт доњих површина авиона са тлом). До тога долази понекад и случајно, пошто [[пилот]] једноставно заборави да уради поступак извлачења, или је приморан да смањи дужину стазе за слетање, ако је изван аеродрома, или ако је механички квар. Иако су ретке трагичне последице, такво слетање је веома скупо, јер изазива велика оштећења авиона. Код авиона са погоном са елисом, скоро увек се захтева потпуна обнова погона, јер се елиса оштети са контакти са земљом и цео погон трпи тренутно заустављање. Многи авиони, између два светска рата, конструктивно су ублажавали последице таквих случајева, тако што је део точкова увек остајао изван контуре авиона, у правцу лета. Примери су Авро Ансон и [[Даглас DC-3]]. Данашње актуелно решење је на [[A-10 Тандерболт II]], што је наследио. Пројектован је у томе смислу да се смање оштећења при слетању, са увученим стајним органима.
Посебан је проблем код кварова у којима се извуче једна главна нога а друга неће и када при томе откаже и враћање те извучене ноге. Значи, на авиону се не може променити конфигурација, једна извучена а друга увучена нога. У томе случају морало би се слетати на једну ногу. То искусни пилоти и ураде, код авиона са ниско постављеним [[крило]]м, али код високо уграђеног крила, то је забрањено и са упутом [[пилот]]у. Такав случај се десио са авионом [[Ј-22 Орао]], [[30. мај]]а [[2010]]. године. Авион је после потпуно потрошеног горива напуштен и усмерен да падне у [[Гружанско језеро]], код [[Крагујевац|Крагујевца]]. [[Пилот]] се катапултирао и спасао. Да је ишао на слетање са том конфигурацијом, са једном извученом главном ногом, било би обавезно претурање авиона, после контакта са тлом и то са трагичним последицама. Овај квар је био последица отказа система одбрављивања, те једне ноге. <ref name="Ноге">[http://asrs.arc.nasa.gov/callback_issues/cb_292.htm Ноге]{{dead link|date=January 2013}}</ref>
<ref>
=== Аутоматско извлачење система ===
[[Пајпер PA-28]] је био првобитно опремљен системом стајних органа, који се аутоматски извлачио за слетање, када је била подешена одређена снага погона и извучена закрилца. Међутим, укинута је пловидбеност (дозвола употребе), за тај систем. Утврђено је да се пилоти, ослањајући се на овај систем, опусте и праве друге грешке. Ако се, из неког другог разлога, нису стајни органи извлачили, произвођач је био изложен одговорности за последице таквог слетања. Такође је било проблема због инцидената при избору намерне тренутне мале брзине лета авиона, са упостављањем мале снаге погона и са извлачењем закрилаца и без жеље пилота и потребе авиона, аутоматски се извлачио систем стајних органа.
Ред 98:
У случају неуспеха слетање авиона при енергетском отказу [[Хидраулички систем авиона|хидрауличког]] напајања погона извлачења стајних органа, обезбеђени су резервни системи. Може бити алтернативни (резервни) хидраулички систем, ручно извлачење, помоћу компримованог ваздуха ([[азот]]а), пиротехнички или инерцијални систем са слободним падом, преко изазваног убрзања.
Слободан пад или гравитација, је код кога се користи тежина ногу за њихово извлачење, после одбрављивања, а забрављују се у извученом положају са изазивањем силе инерције са одговарајућим маневром (љуљањем) авиона. <ref name="-{LANDING GEAR}-">
== Види још ==
Ред 104:
== Референце ==
{{reflist
==Спољашње везе==
| |||