Стајни трап ваздухоплова — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Filling in 4 references using Reflinks
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 10:
== Преглед ==
[[Слика:Aero3a.jpg|Конвенцијални фиксни стајни органи [[Аеро-3]].|десно|мини|300п]] [[Слика:Lasta-1.JPG|Увлачећи стајни органи [[Авион Ласта|Ласте]], типа трицикл.|десно|мини|300п]]
Стајним органима ваздухоплова припадају точкови, на телескопском делу ногу, са амортизерима за прихват (одвођење) енергије удара при слетању, део те енергије примају и гуме. Реактивна сила удара се преноси, преко преосталог дела ногу, на структуру авиона. Уместо точкова, на хидроавионима се примењују пловци за воду, на снегу и леду скије код [[хеликоптер]]а могу бити обични носачи од цеви, сами и у комбинацији са точковима. Код стајних органа који се увлаче постоје и посебни уређаји са одговарајућом кинематиком.<ref name="-{DEPARTMENT OF TRANSPORTATIONFEDERAL AVIATION ADMINISTRATION}-">{{cite web|url=http://www.faa.gov/airports/resources/publications/orders/media/Construction_5300_7.pdf |title=U.S. -{Department Of Transportationfederal Aviation Administration} |format=PDF |date= |accessdate =2013-01- 22. 1. 2013.}}</ref>
 
== Концепције стајних органа ==
Ред 91:
 
Посебан је проблем код кварова у којима се извуче једна главна нога а друга неће и када при томе откаже и враћање те извучене ноге. Значи, на авиону се не може променити конфигурација, једна извучена а друга увучена нога. У томе случају морало би се слетати на једну ногу. То искусни пилоти и ураде, код авиона са ниско постављеним [[крило]]м, али код високо уграђеног крила, то је забрањено и са упутом [[пилот]]у. Такав случај се десио са авионом [[Ј-22 Орао]], [[30. мај]]а [[2010]]. године. Авион је после потпуно потрошеног горива напуштен и усмерен да падне у [[Гружанско језеро]], код [[Крагујевац|Крагујевца]]. [[Пилот]] се катапултирао и спасао. Да је ишао на слетање са том конфигурацијом, са једном извученом главном ногом, било би обавезно претурање авиона, после контакта са тлом и то са трагичним последицама. Овај квар је био последица отказа система одбрављивања, те једне ноге. <ref name="Ноге">[http://asrs.arc.nasa.gov/callback_issues/cb_292.htm Ноге]{{dead link|date=January 2013}}</ref>
<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/718458/%D0%A1%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B8%D0%BE+%D1%81%D0%B5+%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8+%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE%D0%BD.html |title=Срушио се Орао у језеро |language={{ci icon}} |publisher=Rts.rs |date= |accessdate =2013-01- 22. 1. 2013.}}</ref>
=== Аутоматско извлачење система ===
[[Пајпер PA-28]] је био првобитно опремљен системом стајних органа, који се аутоматски извлачио за слетање, када је била подешена одређена снага погона и извучена закрилца. Међутим, укинута је пловидбеност (дозвола употребе), за тај систем. Утврђено је да се пилоти, ослањајући се на овај систем, опусте и праве друге грешке. Ако се, из неког другог разлога, нису стајни органи извлачили, произвођач је био изложен одговорности за последице таквог слетања. Такође је било проблема због инцидената при избору намерне тренутне мале брзине лета авиона, са упостављањем мале снаге погона и са извлачењем закрилаца и без жеље пилота и потребе авиона, аутоматски се извлачио систем стајних органа.
Ред 98:
У случају неуспеха слетање авиона при енергетском отказу [[Хидраулички систем авиона|хидрауличког]] напајања погона извлачења стајних органа, обезбеђени су резервни системи. Може бити алтернативни (резервни) хидраулички систем, ручно извлачење, помоћу компримованог ваздуха ([[азот]]а), пиротехнички или инерцијални систем са слободним падом, преко изазваног убрзања.
 
Слободан пад или гравитација, је код кога се користи тежина ногу за њихово извлачење, после одбрављивања, а забрављују се у извученом положају са изазивањем силе инерције са одговарајућим маневром (љуљањем) авиона. <ref name="-{LANDING GEAR}-">{{cite web|url=http://www.hilmerby.com/md80/md_gear.html |title={Landing Gear} |publisher=Hilmerby.com |date= |accessdate =2013-01- 22. 1. 2013.}}</ref>
 
== Види још ==