Секељи — разлика између измена

'''Секељи''' − ([[Мађарски језик{{јез-мађ|мађ]]: ''-{Székely}-''}; [[Румунски језик{{јез-рум|рум]]: ''-{Secui}-''}; [[Немачки језик{{јез-нем|нем]]: ''-{Székler}-''}) су етничка група [[Мађари|Мађара]] која живи у данашњој [[Румунија|Румунији]], на [[Исток|истокуисток]]у и [[Југ|југоистокујугоисток]]у [[Трансилванија|Трансилваније]], највише их има у окрузима Харгита, Ковасна и Муреш. Само име овог народа се први пут налази у документима из једанаестог века и то на [[Латински језик|латинском]] Сикул ("Sicul"), док мађарска форма имена Секељ се спомиње први пут [[1334]]. године у документима који описују одбрану источног дела тадашње [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]].

Укупан број Секеља, популација, варира од извора до извора. Румунски званични извор говори о 670.000 Секеља<ref>{{en icon}}[http://www.udmr.ro/script/hunginro.php?lang=eng Мађари у Румунији], на страници Демократског савеза Мађара у Румунији. Задња промена 16 Јула 2006.</ref>, мађарски извори говоре о бројци од 1,.700.000 (а са овом бројком су у ствари обухваћени сви Мађари у Трансилванији а не само Секељи)<ref>[http://www.recensamant.ro/ Попис из 2002] - Задња промена 2002 --> 4. -{POPULATIA DUPA ETNIE}-</ref>. Међутим истина је као и увек негде сакривена у средини а бројке служе сврси. Бројка од 670 хиљада је тачна ако се рачунају Секељи који живе на територији која се некада звала [[Земља Секеља]] (мађ:''Székelyföld'') a данас су то окрузи Харгита, Ковасна и Муреш. У окрузима Харгита и Ковасна они чине већину становништва - Харгита (85%), Ковасна (74%). А Секељи такође живе у подручју између [[Град|градова]] [[Брашов]] (''Braşov'') и [[Сибињ]] (''Sibiu'').

Ако се узима у обзир укупан број Секеља у целој [[Трансилванија|Трансилванији]], [[Мађарска|Мађарској]] и осталим местима која су историјски позната као места исељавања Секеља ([[Војводина]], [[Канада]], [[Бразил]], [[САД|АмерикаСједињене Америчке Државе]]) бројка би се могла можда приближити броју од милион Секеља у свету. Тако да се може са сигурношћу рећи да нема тачног податка, само процене.

У старим хроникама и у културној баштини Секеља стоји предање да су Секељи потомци [[Атила|Атилиних]] [[Хуни|Хуна]]. Њих је по предању Атилин син крељевић Чаба, после очеве смрти, довео на место данашњег живљења, и по томе је и тај део добио назив Земља Секеља. Тачније то одредишно место се зове Чигле Поље ({{јез-мађ: ''|Csigle-mező''}}).

Секељи су у прошлости сматрани за посебан народ и чињеница је да су се придружили Мађарима када су они дошли на просторе [[Карпати|Карпата]] и [[Панонска низија|Панонске Низијенизије]] и основали своју краљевину.

По томе се може рећи да на просторима Трансилваније живе две групације које говоре мађарски језик: Секељи који су потомци Хуна из [[453]]. године и Мађари који који су дошли на ове просторе под вођством Арпада [[894]]. године. Трећа групација која има додира са Секељима а исто говори мађарски језик јесу [[Чанго|Чангок]] ({{јез-мађ: ''|Csángók''}}), али њих највише има у [[Молдавија|Молдавији]].

Ако Секељи нису мађарско хунског порекла, постављају се питања: ”Како то да су Секељи одувек говорили мађарски (доказ за то је ровашко писмо које када се чита добија се старомађарски), одакле Секељима [[Секељ капија]] ({{јез-мађ: ''|Székelykapu''}}), [[Копја]] ({{јез-мађ: ''|kopjafa''}}), [[Ровашко писмо]] ({{јез-мађ: ''|Székely rovásírás''}}), култура и традиција коју гаје и дан данас и чини их јединственим у свом окружењу“. То су све питања која треба поставити разним теоретичарима и политичарима, а то су и одговори свакоме ко се мало пажљивије баци на проучавање и значење истих.

До 15. века Секељи су уживали аутономију на својој земљи а [[1437]]. године због опасности са [[Исток|истока]] су склопили савез са Трансилванијским [[Мађари|Мађарима]]ма и [[Саси|Сасима]]ма и ушли у Унију трију нација (''Unio trium nationum'') која је владала Трансилванијом, тада још Ердељом.

Турско освајање источне Европе у [[16. векувек]]у је довело одвајања од Мађарске и до полувазалног статуса Трансилваније у односу на Османско царство, када је и основана Ердељска Кнежевина ({{јез-мађ: ''|Erdélyi Fejedelemség''}}). У току постојања кнежевине и покушаја спровођења неких реформи и укидања повластица које су имали, дошло је и до првог устанка незадовољних Секеља [[1562]]. године. Као последица сталних сукоба са тадашњом угарском владајућом страном, приликом напада румунског војводе (''владара дела Молдавије до'' [[1600]]., ''Ердеља од'' [[1599]]. ''до 1600. године и Валачие'' (''Valachia'')− Земља Влаха, [[1593]]. − [[1601]].) Витеза Михајла ({{јез-рум: ''|Mihai Viteazul''}}), Секељи су стали на његову страну и помогли му да оствари своје циљеве.