Фрајбург — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м previse spoljasnjih veza |
м поправљање спољашњих веза |
||
Ред 10:
| локација =
| оснивање =
| становништво = 221.924<ref>Број становника по [http://web.archive.org/web/20100919050210/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/AdministrativeUebersicht,templateId=renderPrint.psml њем. Савезном заводу за статистику]. [http://web.archive.org/web/20100827050647/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Archiv/GV2000VJ/2Q__30062010__Auszug,property=file.xls Стање] 30. 6. 2010.</ref>
| густина = 1.450
| агломерација =
Ред 38:
Крај средњег века и почетак ренесансе представљали су и време напретка и време трагедије за Фрајбург. Војвода Албрехт VI успоставио је у Фрајбургу [[Универзитет Алберт Лудвигс|Алберт Лудвигс универзитет]], један од најстаријих немачких универзитета. Град је [[1520]]. предузео низ законских реформи, које су биле познате међу најпрогресивнијим у своје време. Покушали су да комбинују старе градске традиције са старим Римским законом. Фрајбург се [[1520]]. изјаснио против [[реформација|реформације]] и постао је значајно упориште католичанства на горњој Рајни. У граду је било раширено веровање у [[вештица|вештице]], па је [[1536]]. почео [[лов на вештице]]. Пошто се [[1564]]. појавила [[куга]], од које је умрло око 2.000 људи после тога се још више појачао лов на вештице. Врхунац лова на вештице био је [[1599]]. У старом граду постоји табла на старим зидинама, која означава место где су спаљиване вештице.
Током [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] град је припадао час једнима, час другима, тако да су ту владали Аустријанци, Французи, Швеђани, Шпанци и различити чланови немачке конфедерације. Од [[1648]]. до [[1805]]. био је административни центар Предње Аустрије, хабзбуршких територија на југозападу Немачке. Једно време, од [[1679]]. до [[1697]]. био је под управом [[Француска|Француске]]. Град је [[1805]]. заједно са подручјима Брајзгау и ортенау постао део [[Баден]]а.
За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] Немци су 1940. грешком бацили 60 бомби на свој град. Савезници су [[1944]]. бомбардовањем уништили велики део града. Већина центра града је била сравњена сем Минстера. После рата град је поново изграђен према средњовековном плану. Кратко време је био седиште савезне државе Баден, која је убрзо постала део веће државе [[Баден-Виртемберг]]. Француска војска је окупирала Фрајбург 1945. Последња француска тенковска дивизија напустила је Фрајбург [[1991]].
Ред 45:
==Знаменитости ==
*'''Фрајбуршки Минстер ''' ({{јез-њем|Freiburg Münster}}) је [[готика|готска]] [[саборна црква|катедрала]] са 116 метара високим торњем. Торањ има 16 звона. најстарије звоно је из [[1258]]. и тежи 3290 килограма. Катедрала је грађена у три фазе. Градњу је започео [[Конрад I од Бохемије]] [[1120]], друга фаза је почела 1210, а трећа 1230.. Од оригиналне грађевине данас постоје само темељи.
*'''Историјска трговачка кућа ''' ({{јез-њем|Historisches Kaufhaus }}) из 1532.
*'''стара већница''' је завршена [[1559]].
*'''Мартинстор''', стара градска врата
| |||