Делувијални процес — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато zh:剥蚀作用
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: formatiranje referenci
Ред 3:
== Терминологија ==
 
Назив делувијални процес води порекло од [[латински језик|латинске]] речи ''-{deluvere}-'', у преводу спирати. У нашој терминологији тај процес назива се '''процес површинског спирања'''. Термин прецизно означава суштину процеса – спирање растреситог материјала дејством површинских дифузних вода<ref name=autogenerated1>Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средтсва</ref>.
 
Појам делувијалног процеса код нас се често замењује и појмом [[денудација]]. Замена је '''суштински неправилна'''<ref>Марковић М.,name=autogenerated1 Павловић Р., Чупковић Т. 2003. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средтсва</ref>. Денудација у геоморфологији означава скидање површинског растреситог материјала и оголићавање матичне стене. Међутим, та појава је карактеристична за све егзогене процесе, тако да је замена назива делувијалног процеса овим термином потпуно неправилна.
 
== Механизам процеса ==
Ред 25:
У формирању делувијалног прекривача значајну улогу има и дејство повремених, линијских токова, дефинисано као [[пролувијални процес]]. Ефекти делувијалног и пролувијалног процеса не могу се међусобно стриктно разликовати. Стога се облик настао удруженим дејством делувијалног и пролувијалног процеса назива '''делувијално – пролувијални застор'''.
 
Делувијално – пролувијални застор ублажава нагиб падине. Тиме се, међутим, стабилност падине не повећава, већ се смањује<ref>Марковић М.,name=autogenerated1 Павловић Р., Чупковић Т. 2003. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средтсва</ref>. Растресит, невезан материјал застора веома је подложан покретању. При повећању влажности, приликом обилних падавина или при топљењу [[снег]]а, материјал поново креће низ падину. Посебно значајна покретања делувијума јављају се при [[земљотрес|трусним ударима]].
 
== Референце ==