Петар Коњовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.122.90.255 (разговор) на последњу измену корисника Autobot |
|||
Ред 29:
Две године потом, ангажован је као [[хоровођа]] и наставник у [[Земун|Земуну]], да би касније предавао у Српској музичкој школи у [[Београд|Београду]], све до I светског рата, када се враћа у [[Сомбор]]. Ту прерађује своју прву оперу, која, тако измењена, праизведбу доживљава у [[Загреб|Загребу]], али због ратне [[цензура|цензуре]], као ''[[Женидба Милошева|Вилин вео]]''. После дужности инспектора за музику у Министарству просвете (1921.) постаје директор Опере у [[Загреб|Загребу]] (до [[1926]].), да би након тога био управник позоришта у [[Осијек|Осијеку]], па у [[Сплит|Сплиту]] и [[Нови Сад|Новом Саду]]. 1933. се враћа у [[Загреб]] где остаје до 1939. када је постављен за професора Музичке академије у [[Београд|Београду]], чији касније постаје и [[ректор]]. 1946. је изабран у звање редовног члана Српске академије наука и уметности ([[САНУ]]), на челу чијег се Музиколошког института налазио од [[1948]]. до [[1954]]. године. 1960. године добио је Седмојулску награду СР Србије за животно дело.
Извор Коњовићеве инспирације се налази у фолклору, а своје [[естетика|естетске]] принципе је изнео у својим студијама и написима. Задојен у младости вокалном музиком, годинама везан уз сцену,
На подручју инструменталне музике, Коњовић није пружио много дела, али се међу њима истичу ''Симфонија у -{c-mollu}-'' из [[1907]], ''Јадрански капричо'' за виолину и оркестар ([[1933]].), симфонијска поема ''Макар Чудра'' (према [[Максим Горки|Горком]], [[1944]].), два гудачка квартета (-{d-moll и f-moll}-) и као чегово најзначајније дело ''Симфонијски триптихон'' ''[[Коштана]]'', састављен из инструменталних делова његове истоимене [[Коштана (опера)|опере]]: интерлудија између I и II чина (Собина), прелудиј V слике (Кестенова гора) и балетских нумера (Велика чочечка игра).
Ред 55:
[[ru:Конёвич, Петар]]
[[sl:Petar Konjović]]
[[sh:Petar Konjović]]
| |||