Тектонски покрети — разлика између измена

Тектонски покрети ( tektonikos-gr.-градити )јесу покрети у унутрашњости Земље који настају као продукт сукоба између унутрашњих сила Земље-Земљине теже и Земљине топлоте.

Они обликују рељеф (relief-fr.-испупчење;термин који се користи за све неравнине-удубљења и испупчења на површини Земље) и деле се на:

Вертикални представљају померање огромних плоча у Земљиној кори дуж великих пукотина које називамо раседима или раселинама. Тако се ово кретање назива још и раседање. Свако раседање има своја крила,ход,скок и површину раседа. Раседањем настају старе громадне планине које се групишу у планинске системе. Уколико дуж паралелних раседа земљиште почне да се спушта и издиже,може доћи до настанка такозваних тектонских ступњева.Ако се земљиште између два паралелна раседа издигне,настаће тектонски хорст.Ако се,пак,спусти,настаће тектонски ров.Пример познатих хорстова су Шварцвалд у Немачкој и Вогези у Француској,док се између њих налази ров-долина реке Рајне. У централној Азији ров је Бајкалско језеро,најдубље језеро на свету(-1140m),а хорст планина Тјеншан.У источној Африци наизменично се смењују ровови(басени језера Викторија,Тангањика,Гњаса) и хорстови(заравњена узвишења на којима се налазе вулканске купе као што су Килиманџаро,Кенија,Рувензори).Код нас,у Србији, хорстови су Фрушка Гора у Срему и Јастребац који се налази између ровова Топличке и Крушевачке котлине.

Хоризонтални покрети своде се на боре у Земљиној кори-антиклинале(узвишења) и синклинале(удубљења).Њиховим радом настају младе веначне планине.Веначне планине настају дуж геосинклинала(пространа и релативно плитка удубљења испуњена седиментима).Три најпознатије геосинклинале су медитеранска која води од Атлантика,преко северних делова Африке и јужних делова Европе и Азије до Малајског архипелага;затим,андско-кордиљерска која води дуж пацифичких обала Северне и Јужне Америке;и пацифичка или тихоокеанска која прелази од острва Камчатке,јапанских и малајских острва,све до Нове Гвинеје и источне Аустралије.