Опсада Алезије — разлика између измена

нема резимеа измене
м (r2.7.1) (Робот: додато ro:Bătălia de la Alesia)
'''Битка код Алезије''', односно '''опсада Алезије''', се одиграла за време [[галски ратови|галских ратова]] у јесен 52. п. н. е. када је [[Римска република|римска]] војска под [[Јулије Цезар|Јулијем Цезаром]] опколила војску побуњених [[Гали|Гала]] под [[Верцингеторикс]]ом. Иако у једном тренутку суочени са чак четири пута бројчано надмоћнијим снагама, Римљани су истовремено успели поразити Верцингеторикса и галске снаге које су га дошле деблокирати. Након битке се Верцингеторикс предао, означивши тако крај организованог галског отпора, односно коначно освајање Галије од стране Римљана. Битка, коју је Цезар детаљно описао у својим ''[[Галски рат (Цезарова књига)|Галским ратовима]]'', се сматра једним од најбољих примера Цезаровог ратног умећа, а имала је далекосежне последице како по Рим и Галију, тако и по историју Европе уопште.
[[Слика:Siege-alesia-vercingetorix-jules-cesar.jpg|мини|Верцингеторикс се предаје Цезару|220px]]
 
==Опсада и битка==
[[Image:SiegeAlesia.png|thumb|400px|right|''Фортификације саграђене од стране Цезара у Алезији'' <br>Inset: крст показује локацију Алезије у Галији (модерна Француска). Крст показује слабост у северо-западном делу контравалације
 
Алезија је била тврђава на врху брда окружена са долинама река, са јаким одбрамбеним карактеристикама. Пошто би директан напад био највероватније безуспешан, Цезар се одлучио за опсаду, надајући се да добије предају услед гладовања. Разматрајући да су око 80,000 војника били стационирани у Алезији, заједно са локалном цивилном популацијом, ово неће трајати дуго. Да би имао савршену блокаду, Цезар је наредио да окружујуће фортификације, које се називају циркумвалације, буду саграђене око Алезије. Детаљи грађења ове конструкције су познати из Цезарових мемоара "Коментари о Галском рату". Око 18 километара 4 метра високе фортификације су саграђене за око 3 недеље. Оне су биле праћене са 4 метра широким каналима постављеним ка унутра, такође око 4 метра дубока.<ref>"...duas fossas quindecim pedes latas, eadem altitudine perduxit..." DE BELLO GALLICO Book VII par 72</ref> Најближи фортификацији су били напуњени водом из оближњих река. Ове фортификације су биле опремљене замкама и дубоким рупама испред канала, и кулама постављеним на једнаком размаку опремљена са стандардном римском артиљеријом.
 
Верцингеториксова коњица је често ометала грађење да не би дошло потпуног окруживања. Римска помоћна коњица (auxilia) је доказала вредност и држала их по страни. После око 2 недеље посла, део Галске коњице је успео да побегне кроз незавршени део фортификације. Очекивајући да ће сада помоћне трупе бити послате, Цезар је наредио изградњу друге линије фортификација, контравалација, која је окренута ка споља и држи његову војску између првог зида и галске помоћи. Била је индетична првој у дизајну и дуга 21 километар, и укључивала је око 4 коњичка кампа.
 
За време овога, услови живљења у Алезији су се погоршавали. Са 80,000 војника и становништвом, превише људи је било унутра и такмичило се за мало хране. Мандубији су одлучили да избаце жене и децу из тврђаве, надајући се да ће сачувати храну за борце и да ће Цезар направити отвор и пустити их напоље. Ово би такође била прилика за пробијање римских линија одбране. Али је Цезар издао наређење да се за ове цивиле не ради ништа чиме их оставио да умру од глади на ничијој земљи између између зидова тврђаве и циркумвалације. Сурова судбина њиховог народа допринела је губитку морала галских снага. Верцингеторикс је покушао да одржи висок морал, али се суочио са претњом предаје неких од његових људи. Међутим, помоћне снаге су стигле у овом очајном часу, појачавајући вољу људи под опсадом да се боре.
 
На крају септембра Гали, под командом Комијуса, покушали су да упадну унутра нападајући Цезарову контравалацију. Верцингеторикс је наредио истовремени напад на унутрашњу циркумвалацију. Ниједан од ових покушаја није успео и борба се завршила предвече. Следећег дана, Гали су напали под окриљем ноћи. Овог пута су наишли на више успеха и Цезар је био принуђен да напусти неке делове своје фортификације. Само брзи напад коњице под командом Марка Антонија и Гаја Требонија је спасао ситуацију. Унутрашњи зид је такође био нападнут, али присуство ровова, које су Верцингеториксове снаге морале да пређу их је успорило довољно. У ово доба, позиција римске војске је такође ослабила. Такође опкољени, храну су почели да пажљиво деле и људи су били скоро на физичкој изнемоглости.
 
Следећег дана, 2.октобра, Верцасивелаунус, Верцингеториксов рођак, лансирао је масивни напад са 60,000 људи, фокусиран на слабост у римској фортификацији (круг на слици) коју је Цезар покушао да сакрије, али је откривена од стране Гала. На том подручју је због природних препрека било немогуће правилно направити зид. Напад је био синхронизован са Верцингеториксовим снагама које су напале унутрашње фортификације са свих страна. Цезар је веровао у обученост и дисциплину својих људи и послао је наређење да једноставно држе линију. Он је лично јахао уздуж борбене линије и храбрио своје легионаре. Лабијенусова коњица је била послата да помогне одбрану на месту где је фортификација била угрожена. Како се притисак појачавао, Цезар је био натеран на покрене контра напад на унутрашњу офанзиву и успео је да одгурне Верцингеториксове људе. У то време део држан од стране Лабијенуса је био на ивици пропасти. Цезар се одлучио за очајничке мере и узео је 13 коњичких кохорти (око 6,000 људи) да нападне око 60,000 Гала са леђа. Ово је изненадило и нападаче и браниоце. Када су видели да се њихов командант излаже таквом ризику, Лабијенусови људи су удвостручили своје напоре и натерали су нападаче на повлачење. Успаничена војска у повлачењу је била лак плен за дисциплиновану римску потеру, и ово је још један пример масакра војске у повлачењу у ратовању старог века. Гали у повлачењу су били маскрирани, и Цезар у својим ''Коментарима о Галском рату'' примећује да је само чиста исрпљеност његових људи спасла Гале од потмуног уништења.
 
Из Алезије, Верцингеторикс је сведочио поразу снага послатих њему у помоћ. Суочавајући се са изгладнелошћу и слабим моралом, био је приморан на предају без финалне битке. Следећег дана, Галски лидер предао је своје оружје Јулију Цезару, стављајући тачку на опсаду Алезије.
 
==Бројност снага==
Прецизне цифре за величину армија које су учествовале, и број жртава, је тешко сазнати. Такве цифре су одувек биле моћна пропаганда. Цезар, у свом ''De Bello Gallico'', прича о помоћним трупама Гала које су имале 250,000 људи, вероватно претеривање да уздигне сопствену победу. На несрећу, једини подаци су римски и вероватно измењени. Модерни историчари верују да бројка од 80,000–100,000 људи је вероватна. Једина позната чињеница је да је сваки Цезаров војник добио Гала као роба, што значи да било око 40,000 заробљеника, углавном из гарнизона под опсадом. Помоћне трупе су претрпеле тешке губитке, као и многе друге армије које су бежале пред оружјем брзе римске коњице.
 
== Извори ==
97

измена