Ресавска школа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м исправљање правописних и других грешака |
м Разне исправке |
||
Ред 20:
Константин Филозоф је израдио правила новог правописа, заплетена, удешена по грчким граматичким списима, са врло много ученог и непотребног баласта, али и са извесним подигнутим критичким мерилом. Списи поправљени по начелима и у духу ове школе брзо су посатали веома цењени,<ref name="лексикон" /> а Манасија велики духовни и просветни центар деспотовине и вековима била симбол просвећености<ref name="радомир" />, остављајући велики утицај на наше писаре [[16. век|16.]] и [[17. век]]а.<ref name="лексикон" />
Поред превода и преписа у Ресави, од оригиналних радова, написано је ''[[Житије деспота Стефана Лазаревића]]'' од Костантина
== Стефан Лазаревић==
Ред 32:
Деспот Стефан је у манстиру имао велику [[библиотека|библиотеку]],<ref name="дамњан" /> са преко 20.000 [[Рукописна књига|књига у рукопису]]. На његов захтев у [[Љубостињска пустиња|Љубостињској пустињи]], мушка монашка насеобина, око [[Љубостиња|манастира Љубостиње]] је преведен [[Стари завет]] и Зонара.<ref>[http://zlatousti.org/clanakview/index?id=76&strana=3 Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу: Синаити и њихов значај у животу Србије XIV и XV века, Амфилохије Радовић, Манастир Раваница 1381-1981, Споменица о шестој стогодишњици, Београд 1981, приступ 15. децембар 2012]</ref> Игумана Лесјамског манастира Венедикта слао је у [[Света гора|Свету гору]] да му преведе „Шестоднев [[Јован Златоусти|Јована Златоустог]]“. Од књига ове библиотеке данас се у Манасији чува један део и део другог рукописа, док се у Светој Гори у манастиру Костомониту налази Теофилово тумачење јеванђеља, а један број ових рукописа доспео је и у Русију, где се и сада чува. У [[Одеса|Одеси]] се налази један рукопис из 1420.год. У нашој земљи ових рукописа има у Пећкој Патријаршији и Патријаршији српске православне цркве у Београду, а верује се и у још неким манастирима.<ref name="деспотовац">[http://www.despotovac.com/home/znamenitosti/resavska-skola.html Деспотовац званична презентација: Ресавска школа, Дамњан Поповић, наставник, приступ 16. децембар 2012]</ref> Од књига његове библиотеке и данас се чува у Светој гори у манастиру Кастомониту ''[[Теофилакт Охридски|Теофилактово]] тумачење јеванђела''. У библиотеци Пећке патријаршије и данас се налази један број књига из Ресавске школе, које датирају из 15. века.<ref name="дамњан" />
== Пропаст
У време турских освајања манастир Ресава делио је судбину читаве српске Деспотовине.<ref name="сава" /> Књижевна активност манастира ометена је најездом Турака и пропашћу деспотовине. Турци су [[1. август]]а [[1438]]. године заузели утврђену Ресаву и на веома свиреп начин се обрачунали са браниоцима. Тада су по први пут опљачкали манастир и запалили
Један део калуђера повукао се са последњим [[Бранковићи]]ма у [[Срем]] и наставио је ту акцију у [[Фрушкогорски манастири|фрушкогорским манастирима]] (нпр. у [[Манастир Крушедол|Крушедолу]]), други је отишао у [[Влашка|Влашку]], а затим у Русију, поневши са собом правописна правила и списе Константина Философа, док се најмањи део окупио у [[Јужна Србија|Јужној Србији]], у [[Пећка патријаршија|Пећкој патријаршије]] и [[Високи Дечани|Дечанима]].<ref name="дамњан" />
Ред 46:
Игуман манастира Дечани, Григорије Цамблак, постао је касније [[Кијев|кијевски]] [[митрополит]]. Познат је тада био и српски монах [[Пахомије Логофет]], који се у Русији прославио као [[Хагиографија|писац житија]].<ref name="радомир" />
Захваљујући раду и утицају
== Ресавски фонт ==
| |||