Војнички цареви — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 9:
Почетак ове епохе, која се обично рачуна као последња фаза принципата односно високи период Царства, најчешће се ставља у 235. годину, када су војници убили последњег Севера Александра Севера и за цара уздигли једног њиховог команданата [[Максимин Трачанин|Максимина Трачанина]]. Као крај времена војничких царева сматра се почетак Диоклецијанове владавине, чиме обично почиње и позна антика, јер је Диоклецијан из основа спровео реорганизацију римске државе и окончао период честих насилних промена власти. Иако је и касније долазило до уздизања царева из редова војске, овде се више није радило о брзим превратима коју су обележили време војничких царева.
Војнички цареви били су различитих личних позадина. Неки су били скромног порекла и релативно необразовани и усредсређивали су се на војне послове са којима су били добро упознати; други, попут Деција, Валеријана или Галијена, били су из вишег сенаторског слоја.
== Референце ==
| |||