Опсада Алезије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 13:
|заповедник1=[[Јулије Цезар]]
|заповедник2=[[Верцингеторикс]]<br />[[Комије]]
|јачина1=10 или 11 [[легија]], 10
|јачина2=80.000 Гала унутар утврђења Алезија (65.000 пешака и 15.000 коњаника) и 240.000 Гала који долазе у помоћ са још 8.000 коњаника
|губици1=12.800 убијених и рањених
|губици2=између 56
}}
'''Битка код Алезије''', односно '''опсада Алезије''', се одиграла за време [[галски ратови|галских ратова]] у јесен 52. п. н. е. када је [[Римска република|римска]] војска под [[Јулије Цезар|Јулијем Цезаром]] опколила војску побуњених [[Гали|Гала]] под [[Верцингеторикс]]ом. Иако у једном тренутку суочени са чак четири пута бројчано надмоћнијим снагама, Римљани су истовремено успели поразити Верцингеторикса и галске снаге које су га дошле деблокирати. Након битке се Верцингеторикс предао, означивши тако крај организованог галског отпора, односно коначно освајање Галије од стране Римљана. Битка, коју је Цезар детаљно описао у својим ''[[Галски рат (Цезарова књига)|Галским ратовима]]'', се сматра једним од најбољих примера Цезаровог ратног умећа, а имала је далекосежне последице како по Рим и Галију, тако и по историју Европе уопште.
Линија 24 ⟶ 23:
[[Слика:SiegeAlesia.png|мини|лево|Фортификације саграђене од стране Цезара у Алезији|400px]]
Алезија је била тврђава на врху брда окружена са долинама река, са јаким одбрамбеним карактеристикама. Пошто би директан напад био највероватније безуспешан, Цезар се одлучио за опсаду, надајући се да добије предају услед гладовања. Разматрајући да су око 80
Верцингеториксова коњица је често ометала грађење да не би дошло потпуног окруживања. Римска помоћна коњица (auxilia) је доказала вредност и држала их по страни. После око 2 недеље посла, део Галске коњице је успео да побегне кроз незавршени део фортификације. Очекивајући да ће сада помоћне трупе бити послате, Цезар је наредио изградњу друге линије фортификација, контравалација, која је окренута ка споља и држи његову војску између првог зида и галске помоћи. Била је индетична првој у дизајну и дуга 21 километар, и укључивала је око 4 коњичка кампа.
[[Слика:Archeodrome Beaune 8.jpg|мини|Реконструкција Цезарових фортификација око Алезије|300px]]
За време овога, услови живљења у Алезији су се погоршавали. Са 80
На крају септембра Гали, под командом Комијуса, покушали су да упадну унутра нападајући Цезарову контравалацију. Верцингеторикс је наредио истовремени напад на унутрашњу циркумвалацију. Ниједан од ових покушаја није успео и борба се завршила предвече. Следећег дана, Гали су напали под окриљем ноћи. Овог пута су наишли на више успеха и Цезар је био принуђен да напусти неке делове своје фортификације. Само брзи напад коњице под командом Марка Антонија и Гаја Требонија је спасао ситуацију. Унутрашњи зид је такође био нападнут, али присуство ровова, које су Верцингеториксове снаге морале да пређу их је успорило довољно. У ово доба, позиција римске војске је такође ослабила. Такође опкољени, храну су почели да пажљиво деле и људи су били скоро на физичкој изнемоглости.
Следећег дана, 2.октобра, Верцасивелаунус, Верцингеториксов рођак, лансирао је масован напад са 60
Из Алезије, Верцингеторикс је сведочио поразу снага послатих њему у помоћ. Суочавајући се са изгладнелошћу и слабим моралом, био је приморан на предају без финалне битке. Следећег дана, Галски лидер предао је своје оружје Јулију Цезару, стављајући тачку на опсаду Алезије.
Линија 42 ⟶ 41:
[[Слика:Siege-alesia-vercingetorix-jules-cesar.jpg|мини|лево|Верцингеторикс се предаје Цезару|300px]]
Битка код Алезије је постала задњи организовани отпор римском освајању Галије, и представља дефинитивно освајање Келта од стране Римљана. После Алезије, континетална Галија је била освојена, тако постајући римска провинција и бива подељена на мање јединице. Све до трећег века се организовани отпор неће појавити. Браниоци Алезије су заробљени као и помоћне трупе. Они су или били продати у робље или дати као ратни плен Цезаровим легионарима, осим чланова Едуи и Арверни племена, који су ослобођени и помиловани због њихове важности Риму.
За Цезара Алезија је огроман лични успех, и војно и политички. Сенат, изманипулисан од стране Катона и Помпеја, je oбјавио 20 дана захвалности за победу, али су блокирали Цезару част тријумфалне параде, што је био зенит каријере једног римског генерала и велика част. Политичке тензије су се повећале, и две године касније, 50 године п.н.е. Цезар је прешао [[Рубикон]], што је изазвало римски грађански рат (49–45 године п.н.е.), у ком је он победио. Након што је изабран за конзула, за сваку годину за време рата, и након што је постављен неколико пута за диктатора, коначно је постављен за ''dictator perpetuus'' (доживотни диктатор), од стране Сената (44 године п.н.е.). Стално повећање његове личне моћи и славе је подривало темеље Римске Републике, што је довело до успостављања Римског Царства.
Линија 51 ⟶ 49:
==Бројност снага==
Прецизне цифре за величину армија које су учествовале, и број жртава, је тешко сазнати. Такве цифре су одувек биле моћна пропаганда. Цезар, у свом делу ''Comentarii De Bello Gallico'', прича о помоћним трупама Гала које су имале 250
==Важност==
Линија 58 ⟶ 56:
== Извори ==
{{reflist}}
==Литература==
*[[J.F.C. Fuller]], ''Julius Caesar: Man, Soldier, and Tyrant'', Da Capo Press, 1991, ISBN 0-306-80422-0
Линија 79 ⟶ 78:
[[Категорија:Галски рат]]
{{Link GA|es}}
{{Link FA|it}}
|