Апатија — разлика између измена

'''Апатија''' ({{lang-el|απάθεια apatheia}}) или '''бестрашће''', '''равнодушност''', је психичко стање без [[страст]]и и [[афекат]]а, карактерисано неузбуђеношћу и незаинтересованошћу. Апатија се, с једне стране, сматра жељеним "филозофским„филозофским миром"<ref name="Filozofijski rečnik">Apatija, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>, а с друге, "губитком„губитком заинтересованости за свет око себе и сопствену судбину"судбину“, ради чега се неретко предузимају и психијатријска лечења<ref name="Apatija, psihoterapija">[http://www.psihoterapija.rs/apatija.html Apatija, psihoterapija]</ref>.

Код [[киници|киника]] је апатија значила душевни мир<ref name="Filozofijski rečnik"/>. У филозофији [[стоик]]а, не поседовати ''pathe'' значи не поседовати осећања заснована на погрешним веровањима да је неки предмет довољно важан да би конкурисао врлини.<ref name="Оксфордски филозофски речник"/> Тако да апатија не представља недостатак осећања уопште, већ недостатак оних осећања која човека наводе да врлини ускрати њену праву улогу. Апатија за стоике представља највеће добро јер значи ослобођење од [[афекти|афекат]]а и [[равнодушност]] према свим осетилним угодама и неугодама.<ref name="Филозофски лексикон">Апатија, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.</ref> Врлина је мудраца у томе што умом може познати штетност афеката и савладати их, а порочност "будаластог"„будаластог“ у томе што код њега страсти доминирају над умом.<ref name="Филозофски речник"/> У стању бестрашћа мудрац ништа не треба, јер је умом надвладао све пожуде које би га могле одвести у стање страшћа (''патхос''). Апатија је, према мишљењу стоика и киника, циљ властитог уздизања и самоодгоја. Човек треба постати равнодушан према вањским догађањима као и према угодном и неугодном доживљају у свакодневним сусретима с људима, а последица тога је срећан и [[блаженство|блажен]] живот.<ref name="Filozofijski rečnik"/> У филозотији [[скептици|скептика]] апатија је стање у којем се суздржавамо од сваког [[суд]]а.<ref name="Филозофски лексикон"/>

У хришћанству се бестрашће (односно апатија) вреднује као врхунска врлина, односно оно што омогућује врлине. [[Јован Лествичник]] каже: "Звезде„Звезде су лепота небеског свода, а украс бестрашћа - врлине." Он бестрасним назива човека који је "ум„ум уздигао изнад свега створеног, који је сва чула покорио уму а душу своју представио [[Господ]]у"<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/lestvica/pouka29.htm Јован Лествичник, Лествица]</ref>. Тако, хришћанском поимању, бестрашће не значи само одсуство заинтересованости за створени свет, већ активну љубав према Богу. У [[аскеза|аскетској]] традицији свет се поистовећује са страстима, па велики хришћански аскета [[Исак Сирин]] речју и делом поручује "[[смрт свету]]". Максим Исповедник страсти види као препреке на путу богопознања, говорећи да: "бестрашће„бестрашће рађа расуђивање, а знање - љубав према Богу“.<ref>[http://www.verujem.org/maksim_ispovednik/stoslovi_ljubav2.htm Максим Исповедник, Стослови љубави]</ref> Међутим, и из Цркве упозоравају да "бестрашће„бестрашће пре времена је опасно"опасно“, изван монашких традиција, и у условима породичног живота.<ref>[http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/odnos_strasti.htm Игњатије Брјанчанинов, Правилан однос према страстима]</ref>

Апатија се у психологији дефинише као "одсуство„одсуство осећања у условима када би она била природна"<ref name="Apatija, psihoterapija"/>, односно као поптуна незаинтересованост за свет око себе. Стога се она посматра као непожељан, па чак и абнормалан феномен, који је потребно лечити. Термин се апатија употребљава и као ознака стања у неким душевним болестима као што су [[меланхолија]] и [[депресивна психоза]].

Апатија се у политици испољава као незаинтересованост бирача за понуђене политичке опције, неизлазак на изборе и уопште, уздржавање од било какве политичке активности. Од стране политичких аналитичара се често тумачи као непожељно стање, односно као незаинтересованост народа за сопствену судбину. Међутим, и овде постоје друкчија тумачења која тврде да "апстиненција„апстиненција од избора не мора означавати политичку апатију“.<ref>[http://www.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=54924 Apstinencija nije apatija] </ref>