Апостасија — разлика између измена

м
navodnici
м (r2.7.3) (Робот: додато tr:Apostasi)
м (navodnici)
 
== Апостасија у православљу ==
Апостасија у [[Православље|православљу]] представља одбацивање [[Isus Hrist|Господа Исуса Христа]] (престанак веровања у Њега као Сина Божјег, Искупитеља и Спаситеља), и прелазак у неку другу религију или губитак религије - [[атеизам]]. То одвајање (темељи се на слободној вољи) од јединства са Христом, значи искључење из Цркве Христове видљивим актом Црквене власти, а колико је то тежак грех, објашњава нам [[Свети Павле]]: "Кад„Кад неко преступи Мојсијев закон без милости умире у присуству два или три сведока. Колико гору казну мислите да ће заслужити онај који погази Сина Божијега и крв савеза, којом је освећен сматра нечистом и огреши се ο Духа благодати." (Јев 10,28-29).
 
У Црквеном праву, апостасија означава отпадништво, одметање, одступање, одвајање, од Православне Вере и Цркве. Најтежи преступ против Вере јесте када се једно крштено лице одметне (одрекне) те Вере и пређе у неке друге религијске скупине, чији следбеници не признају Исуса Христа за Сина Божјег и Искупитеља од греха, смрти и ђавола. Свако одрицање од Вере чини преступ који се означава техничким термином: апостасија. Лице које се одрекло Вере зове се '''апостата'''.
Припадник Православне Вере, који се самовољно одрекне Хришћанства, постаје за Цркву и Христа, туђ односно стран. Иако је овим преступом сам себе осудио пред Црквом и тиме се одрекао свих права у њој, ипак је Црква такве апостате осуђивала и изрицала им најтежу казну - казну искључења из Цркве (екскомуникација).
 
Примера отпадништва од Хришћанства највише је било у време прогона [[Црква|Цркве]] и [[Хришћани|Хришћана]] од стране римских владара прва три века, за време [[Нерон]]а, [[Трајан]]а, [[Марко Аурелије|Марка Аурелија]], [[Деције Трајан|Деција Трајана]], а нарочито за време [[Диоклецијан]]а, његових сувладара и најближих наследника ([[284]]--[[312]]). У периоду од [[313.]] до [[323.]] гоњење је било ређе. Иако су по вестима савременика стотине хиљада Хришћана изгинуле као жртве овог гоњења, ипак хришћанство није ослабљено, него је само сјајно манифестовало своју непоколебљиву веру у Господа Христа. Због великих мучења током ових прогона, многи мученици названи су великомученицима. Међутим, било је и Хришћана који су били маловерни, те су се под различитим притисцима одрицали своје праве Вере, и приносећи жртве многобожачким идолима, постајали су многобошци. У хришћанској Црквено-правној литератури, такви "хришћани"„хришћани“ називани су пали ({{јез-гр|πάραπεπτωκότες}}) - 10. канон [[Први васељенски сабор|Првог васељенског сабора]].
 
== Приступ апостасији у историји ==
1.572.075

измена