Википедија

Балканска језичка заједница — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м navodnici
Ред 56:
 
===Грчки===
Још једна теорија Кристијана Санфелда из 1930. године је да су све ове особине потпуно грчки утицај, уз претпоставку да је Грчка "одувек„одувек била супериорна цивилизација у односу на своје суседе"суседе“, грчки не би могао да позајму своје лингвистичке особине од њих. Међутим, ниједан стари грчки дијалект нема ове црте; балканизми у грчком се јављају као језичка иновација тек након класичног и византијског периода.{{fact}} Такође, грчки се налази на периферији БЈЗ, и њему недостају неке битне особине БЈЗ-а, као што је постпозитивни члан.
 
-->
Ред 68:
Данас, најприхваћенија је теорија што ју је успоставио пољски научник Zbigniew Gołąb. Она се састоји у томе да нису све особине с истог извора и да је утицај међу језицима био реципрочан: неке од њих могу да се прате из латинског језика, словенских или грчких језика, док друге, нарочито особине које имају само румунски, албански, македонски и бугарски, могу да се објасне помоћу супстратума који се сачувао након романизације (у случају румунског) или словенизације (у случају бугарског). На албански су утицали и латински језик и словенски језици, али је такође задржао многобројне првобитне особине.
 
Један аргумент који иде у прилог "теорији„теорији о више извора"извора“ је да је бурна [[Историја Балкана|историја Балкана]] терала различите групе да се селе на места која су насељавали људи који су говорили други језик. Овакве мале групе би биле брзо асимиловане и понекад су остављале обележја у језику који су усвајали. Друга идеја је да је, пре модерног доба, вишејезичје на Балкану било често и да се промена у једном језику брзо ширила у друге језике.
 
Аргумент који подржава овај поглед је да се језици са највише "балканизама"„балканизама“ налазе у областима где су људи једног језика били у контакту с људима других језика.
 
[[Слика:Balkan_links.jpg|мини|300п|Места где је највероватније долазило до контакта међу језицима]]
Ред 144:
{| class="wikitable"
! језик
! "у„у Грчкој"
! "у„у Грчку"
|-
| Бугарски
Ред 162:
====Глаголска времена====
=====Формирање футура=====
Футур се формира аналитички, коришћењем помоћног глагола који значи "хтети"„хтети“.
 
{| class="wikitable" valign=top
Ред 168:
! Варијант
! Формирање
! Пример: "Видећу„Видећу"
|-
| Албански
Ред 182:
| Бугарски
|
| "ще"ще“ (непроменљиво) + презент
| Ще видя
|-
Ред 192:
| Македонски
|
|"ќе"ќе“ (непроменљиво) + презент
|Ќе видам
|-
| rowspan=2 | Српски
| (писани стандард)
| "хтети"„хтети“ (променљив) + инфинитив
| Ја ћу видети (видећу)
|-
| (говорни језик)
| "хтети"„хтети“ (променљив) + да + презент
| Ја ћу да видим
|-
Ред 228:
 
=====Аналитичко формирање перфекта=====
Аналитички перфект се у балканским језицима формира помоћу глагола "имати"„имати“. Порекло ове особине може да буде латинско. Међутим, ова особина није пристуна у бугарском и српском језику, где се аналитички перфект формира глаголом "бити"„бити“ и радним глаголским придевом: обещал - "обећао"„обећао“ (радни глаголски придев);
''съм'' (буг.); ''сам'' (срп.)ч
''обещал съм''; ''обећао сам'' (срп.), перфект. Конструкција с глаголом "имати"„имати“ карактеристична је за македонски ("Имам ветено"ветено“ - Обећао сам).
 
=====Губљење инфинитива=====
Ред 240:
* турски који се говори у Сливену и Шумени је такође скоро потпуно изгубио инфинитив. Алтаички језик веома јасно припада БЈЗ-у.
 
На пример, израз "Желим„Желим да пишем"пишем“ у различитим балканским језицима:
{| class="wikitable"
!Језик
Ред 251:
|-
| Македонски
| "Сакам„Сакам '''да пишувам'''"
|
|-
| Бугарски
| "Искам„Искам '''да пиша"'''
|
|-
Ред 267:
|-
| Српски
| "Желим„Желим '''да пишем''', ређе Желим писати"писати“
| насупрот облику који је уобичајан у Хрватској: "Желим„Желим '''писати'''".
|-
|Бугарски турски
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Балканска_језичка_заједница”