Дактилограф — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 9:
Дактилографија се учила као посебан предмет у средње економским школама.
 
Постојало је и такозвано "слепо"„слепо“ куцање, које се састојало у томе да дактилограф не гледа у тастатуру писаће машине већ у текст који прекуцава. То је наравно значило да зна распоред слова на машини напамет.
 
Ово је био врло тежак посао, поредио се са рударским. Дактилографи су имали право на паузу од 15 минута на сваких сат и по непрекидног куцања. Поготову у почетку када су писаће машине биле чисто механичке и требало је прстима снажно ударати по тастатури тј. појединачним словима. Појавом електричних машина тај посао је донекле олакшан.
Ред 19:
Дактилографи су радили и на [[телепринтер]]има - електричним писаћим пашинама које су биле повезане на телефонску линију и биле у могућности да шаљу телексе на друге телепринтере у телекс мрежи.
 
Дактилографи су радили и припрему штампе на [[гештетнер]]има. За припрему тзв. матрице (која је личила на папир формата А4 али мало дужи) на тој матрици би се без траке куцао текст "на„на слепо"слепо“. Тек када би текст био откуцан и извађен из писаће машине на копији матрице би се могло видети шта је откуцано. Матрица би се монтирала на гештетнер који је као [[штампарска машина]] (нешто слично данашњим [[машина за копирање|машинама за копирање]]) избацивао идентичне примерке. Постојали су гештетнери који су били на "људски„људски погон"погон“ и електрични.
 
Појавом [[ПЦ рачунар|персоналних рачунара]] (али и других канцеларијских машина), деведесетих година овај посао се рапидно губи тако да су данас дактилографкиње готово реткост. Поготову појавом [[текст процесор]]а који препознају људски глас и претачу га у готов текстуални документ.