Скупљачи перја — разлика између измена

'''Скупљачи перја''' је југословенски филм режисера [[Александар Саша Петровић|Александра Саше Петровића]] снимљен [[1967]]. године. Радња филма се базира на животу Рома у једном селу на северусјеверу [[Војводина|Војводине]], али филм се бави далеко сложенијим темама каопопут што су љубављубави, међуетничкимеђуетничких и социјалнисоцијалних односиодноса. Главне улоге тумаче [[Беким Фехмиу]], [[Оливера Вучо]] и [[Велимир Бата Живојиновић]]. „Скупљачи перја“ се сматра за један од најзначајнијих филмова црног таласа и југословенске кинематографије уопште.

Радња филма се одвија у околини [[Сомбор|Сомбора]], на северусјеверу Војводине. Главни лик, Бели Бора Перјар је [[Ром]] који скупља и препродаје [[перје]] набављено широм Војводине. Филм почиње сценом у којој Бора, којег вози [[такси]], купи Тису (глуми je [[Гордана Јовановић]]), чији је очух Мирта Класер ([[Велимир Бата Живојиновић|Бата Живојиновић]]) главни Борин конкурент у перјарском послу. Мирта и Бора имају споразум о поделиподјели [[рејон]]а из којих набављају перје, али проблем настаје кад се испостави да се Мирта није придржавао договора. Сукоб се наизглед смирује за столом у локалној кафани (Мирта враћа паре Бори и нуди му да ради за њега, јер је Бора све своје паре прокоцкао играјући ”ајнц”[[ајнц]]), али, сукоб је много дубљи, јер је Бора заљубљен у Тису, иако је ожењен старијом женом, а и Мирта жели Тису за себе.

Мирта за то времевријеме удаје Тису за дванаестогодишњег дечакадјечака, кога Тиса одбија уз констатацију да он није мушко већ детедијете. Након покушаја Мирте да је силује, она бежибјежи код Ленче (коју тумачи [[Оливера Катарина|Оливера Вучо]]) певачицепјевачице у локалној кафани. Ленче је саветујесавјетује да она покуша да оствари своје снове, да такође постане [[кафанска певачицапјевачица]] у [[Београд|Београду]]. Међутим, Тиса на то није спремна и препушта се Бори, који је одводи пред попа Павла ([[Мија Алексић]]) који их црквено венчававјенчава.

Бора потом одводи Тису кући, и ту њих двоје живе заједно саза Борином мајком, Борином првом женом и њиховом децомдјецом. И док је Бора на путу, Тиса, заведена сликама Београда на телевизији, и причама прве Борине жене, одлази у Београд да нађе Ленчетовог сина, који по Ленчетовим речимаријечима, одлично живи од певањапјевања у Београду. Испоставља се да је њен син богаљ који једва саставља крај с крајем певајућипјевајући по хаусторима и просећи по улицама. Тиса, разочарана у живот у Београду одлучује да се врати у село, и бива силована од стране двојице Мађара, возача камиона који су јој стали док је стопирала ка Сомбору. Силовану и претучену, они је избацују из хладњаче поред пута на улазу у Сомбор. ОнесвешћенуОнесвијешћену, проналази је локални Ром који је на колицима одвози Мирти.

Бора се, након повратка, почиње да се распитујераспитивати за Тису, и послепослије пута зау Београд улази јој улази у траг, што га поново доводи до Мирте и њиховог коначног обрачуна. Мирта је већ био покушао да убије Бору на вашару и овај дуел је био неизбежаннеизбјежан. У антологијској сцени борбе ножевима у бајти, Мирта и Бора с ножевима зарањају у перје из ког излази само Бора док се Мирта држи за груди и мрљу крви која се појављује. Након тога Бора баца Мирту у залеђено језерце и нестаје без трага.

Филм није уопште попут тадашњих филмова служио као пропаганда благодети живота у самоуправном социјализму. Напротив: показује тешко стање у коме су живелиживјели Роми у војвођанским селима тих година. Филм се дотиче и међуетничких односа и разноврсности етничких група у Војводини - показује Роме, Србе, Словаке, Мађаре и др.

Музику за филм је бирао сам [[Александар Петровић]], а истичу се песмапјесма „Ђелем, ђелем“ (коју певапјева [[Оливера Вучо]]) као основна музичка тема у филму и „Керда Миле бари шкода“.

Александар Петровић је у овоме филму ангажовао глумце натуршчике за све улоге сем водећих. Чак је и глумици која глуми Тису (Гордана Јовановић), једанједног од главних ликова, ово било прво појављивање на филму.