Википедија

Дух — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 178.223.149.170 (разговор) на последњу измену корисника MerlIwBot
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м navodnici
Ред 34:
[[Јевреј]]ска реч ''руа'х'', која се обично преводи као дух, има изворно значење ветар; у првој књизи Постања (1,2) дух Божји (''руа'х'') лебди над воденом пустоши; тај ветар (дух) има разнолику моћ: он може да руши куће, дрвеће и да потапа лађе на отвореном мору (Језекиљ, 13,13; 27,26), може да својим врелим дахом суши земљу и чини је неплодном (Излазак, 14,21), али такође и да разлије по земљи воду која даје живот (Прва књига о царевима, 18,45). Према древној јеврејској мисли, ''руах'' људског бића био је дах, подарен од Бога; присуство руаха конституисало је живо биће (''нефес''), а његов губитак значио је смрт (Пост. 2,7). Руах је пребивао у ноздрвама, али је нефес, када је бивао локализован, смештан у крв (Пост. 9,4; Лев. 17,11), главу, срце или унутрашње органе. Касније је руах постао седиште већине психичких процеса.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
Дух се често персонификује и задобија индивидуална својства, која се најчешће односе на његову етичку природу, постајући „добар дух"дух“ или „зао дух"дух“. У јеврејско-хришћанској традицији [[анђели]] су гласници божји и извршиоци божанске воље - добри духови, а [[демон]]и, помагачи Сатане („палог анђела") - зли духови. Њима човек може бити опседнут и на тај начин телесно или душевно оболети. Испољавања опседнутости злим духом могу укључивати симптоме [[деменција|деменције]], [[кататонија|кататоније]], [[епилепсија|епилепсије]] и много шта друго.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> У блажој варијанти опседнутост се испољава као захваћеност „духом мржње"мржње“, разврата, злобе и сл. Истеривање духова ([[егзорцизам]]) било је раширено.
 
=== Хришћанство ===
Ред 49:
Промене у филозофским схватањима духа наступају [[Анаксагора|Анаксагориним]] увођењем појма [[нус]] (гр. ''νοῦς'')<ref>Термин нус се у европској филозофији понекад преводи и као дух, мада преовлађује термин ум</ref>, у којем су задржани елементи митских и јонских представа о духу као нечем просторном, што нема чврсти телесни облик, али има значајно место у настанку и бивању поретка физичких ствари:
[[Слика:Top of Atmosphere.jpg|мини|[[Ваздух]] виђен из свемира]]
{{цитат3|"Нус је безграничан и самодржачки, није помешан ни са једном ствари него јесте као он сам и по самом себи... А кад би био помешан са стварима то би га спречавало да влада над њима онако како он то може будући сам по себи. Он је најфинија и најчистија од свих ствари, има целокупно знање о свему и највећу снагу; нус влада над свим што има душу било да је то веће или мање. Нус такође управља целокупним кружењем јер он је искон целокупног кружења"кружења“.|[[Анаксагора]], фр. 12.}}
 
=== Платон ===
Ред 57:
=== Аристотел ===
 
[[Аристотел]] је у спису "О„О души"души“ Анаксагорину представу духа (нуса) повезао са јонским представама о [[Душа света|души света]], као самопокретном принципу живота и сваког обликовања:
 
{{цитат3|Нус се као душа налази у животињама и у великим и у малим, и у бољим и у горим.|[[Аристотел]], ''О души''}}
Ред 78:
'''Апсолутни дух''' је Хегелов израз дефинисан као ''вечно стварна истина, у којој је знајући ум слободан за себе, а нужност, природа и историја служе само као средство његовом објављивању''. (Хегел, Е. Ф. Н. параграф 552).
 
'''Објективни дух''' је Хегелов израз дефинисан као „умна воља"воља“ или као „апсолутна идеја која бивствује по себи"себи“, испољава се „на тлу коначности"коначности“ и „зна себе као слободнога који себе хоће као свој предмет, тј. своју бит има за своје одређење и за сврху"сврху“ (Е Ф. Н. параграфи 482 и 483). Објективни дух се испољава и као појединачна воља уколико је „умна"„умна“, уколико се њена слобода заснива на сазнатој нужности, и као „општа воља"воља“ уколико се она испољава у [[етос]]у, у народном животу, држави и праву.<ref name="Филозофски речник"/>
 
'''Субјективни дух''' је Хегелов израз који обухвата: (1) душу или „природни дух"дух“ (дух по себи или „непосредан дух"; то је предмет антропологије); (2) свест (дух за себе или „посредовани дух"дух“, дух који се односи према себи или према другоме; то је предмет феноменологије духа); (3) субјект, особа, самосвесни индивидуалитет у којем се инкарнира „објективни"„објективни“ и „апсолутни дух"; субјект-персона је предмет психологије (Хегел, Е Ф. Н. параграф 367). Субјективни дух према Хегелу, обухвата „теоријски"„теоријски“ и „практични дух"дух“ а његови су производи у теоријском реч (у смислу логоса), у практичном уживање (Хегел, Е Ф. Н. параграф 444).
 
== Извори ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дух”