Елизабет Тејлор — разлика између измена

Тејлорова је у то време била веома незадовољна улогама које су јој нудили. Желела је да игра главну улогу у филму „Босонога грофица“, али је МГМ наставио да јој додељује улоге у бесмисленим и данас скоро заборављеним филмовима као што су „Ајванхо"„Ајванхо“ (1952), „Девојка која је имала све"све“ (1953) и „Рапсодија"„Рапсодија“ (1954) са Виторијом Гасманом као партнером. Следећи „Последњи пут када сам видео Париз"Париз“ (1954) је прошао нешто боље на биоскопским благајнама од њених претходних филмова, а Ван Џонсон је поново постао њен филмски партнер. Током снимања овог филма, свог четвртог у току годину дана, Тејлорова је била у другом стању са својим другим дететом.

После захтевније улоге поред Рока Хадсона и Џејмса Дина у епу Џорџа Стивенса „Див"„Див“ (1956), Тејлорова је четири године узастопно била номинована за награду Америчке филмске академије за најбољу главну глумицу и то за филмове „Дрво живота"живота“ (1957), „Мачка на усијаном лименом крову"крову“ (1958), „Изненада прошлог лета"лета“ (1959) коначно је освајајући за „Батерфилд 8" (1960). Партнери у овим филмовима су јој били Монтгомери Клифт, Пол Њумен, Кетрин Хепберн и њен супруг Еди Фишер. 1960. Тејлорова је окончала свој 18-годишњи уговор са филмским студијом МГМ, али се нашла на листи 10 најуспешнијих глумаца чији филмови зарађују велике количине новца на биоскопским благајнама.

Другу награду Америчке филмске академије, такође за најбољу главну глумицу, је освојила за улогу Марте у филму „Ко се боји Вирџиније Вулф"Вулф“ (1966) играјући поред свог тадашњег супруга Ричарда Бартона. Овај филм је представљао прекретницу како за Тејлорову тако и за Бартона. Елизабет је добила прилику да стварно глуми и да опонаша своју омиљену драмску глумицу Вивијен Ли, која је играла улоге „трагичних јунакиња“.

Тејлорова и Бартон су се заједно појавили у још 6 филмова током те деценије као што су „Веома значајне особе"особе“ (1963), „Доктор Фауст"Фауст“ (1967), „Комедијаши"„Комедијаши“ (1967), „Бум"„Бум“ (1968), а снимили си и неколико филмова за телевизију. Лиз је затим играла у филму Џона Хјустона „Одсјаји у златном оку"оку“ (1967) поред Марлона Бранда (који је заменио Клифта, јер је он погинуо пре почетка снимања), „Тајној церемонији"церемонији“ (1968) поред Мије Фароу и филму „Једина игра у граду"граду“ (1970) са Вореном Битијем.

Током 70-их година глуми у филмовима „Зи и компанија"компанија“ (1972) са Мајклом Кејном, „Сива среда"среда“ (1973), „Плава птица"птица“ (1976) са Џејн Фондом и Авом Гарднер и „Мала ноћна музика"музика“ (1977). За улогу у филму „Хамерсмит“ је 1972. освојила Сребрног медведа за најбољу глумицу на 22. Међународном филмском фестивалу у Берлину.

Тејлорова је играла главну улогу у филму снимљеном по роману Агате Кристи „Разбијено огледало"огледало“ (1980). Године 1985. је тумачила улогу филмске трач новинарке Луеле Парсонс у ТВ филму „Пакосница у земљи чуда“, поред Џејн Александер која је играла Хеду Хопер. Тејлорова се појавила као гост у мини-серији „Север и југ“. Свој последњи биоскопски филм „Породица Кременко“ је снимила 1994.

Фебруара 1996. се појавила у ТВ серији „Дадиља“ тумачећи себе, а звезда серије Френ је идентификује са пријатељем користећи презимена свих њених мужева, наводећи да ће се састати са Елизабет Тејлор-Хилтон-Вајлдинг-Тод-Фишер-Бартон-Бартон-Ворнер-Фортенски. Године 2001. играла је агента у ТВ филму „Ове старе даме“. Појавила се у бројним ТВ серијама, укључујући сапунице „Општа болница“ и „Сва моја деца“ као и у цртаној серији „Симпсонови"„Симпсонови“ - једном тумачећи себе, а други пут као глас Меги Симпсон изговоривши једну реч „Тата“.

Тејлорова је такође глумила у позоришту, играјући први пут на Бродвеју и на Вест Енду 1982. у обновљеној верзији представе Лилијан Хелман „Мале лисице“. Затим је учествовала у продукцији Ноела Кауарда „Приватни животи"животи“ (1983) у којој је играла главну улогу поред свог бившег супруга Ричарда Бартона.

1. децембра 2007. Тејлорова је поново глумила у позоришту појавивши се поред Џејмса Ерл Џонса у добротворном извођењу комада А. Р. Гарнија "Љубавна„Љубавна писма“. Циљ овог догађаја је било скупљање милион долара за Фондацију Елизабет Тејлор у борби против сиде. Карте за представу су коштале 2 500 долара, а присуствовало је преко 500 људи.