Инерција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: додато sh:Tromost
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 5:
Противљење промени стања кретања испољава се у појави '''инерцијалне силе''' која делује у неинерцијалном референтном систему чврсто везаном за само тело (у систему у којем тело мирује). Пошто се у овом систему [[убрзање]] (промена брзине) тела не опажа ово противљање се опажа као сила која делује без видљивог узрока или извора, па се зато и назива фиктивном или инерцијалном силом. Најједноставнији и свима добро познати пример за ово је вожња у аутомобилу који мења своју брзину (убрзава, успорава или мења смер брзине). Дакле, као што добро знамо из искуства, приликом убрзавања у вожњи седиште притискује наша леђа, као да нас нешто вуче према назад, док приликом успоравања настављамо са кретањем према ветробранском стаклу, као да нас нешто вуче према напред. Ефекат је израженији што је већа маса тела и/или промена брзине у јединици времена, тј. [[убрзање]].
 
Вектор инерцијалних сила увек је усмерен у супротном смеру од вектора убрзања неинерцијалног система у којем их опажамо, а интезитет је једнак <math>\mathbf{}F_{in}=ma</math>. Инерцијалне силе су по природи масене (волуменске) силе (за разлику од контактних). Такве силе "прожимају"„прожимају“ тело у целој његовој маси (волумену) јер делују на сваку његову честицу; у суштини, начин деловања инерцијалних сила се ни по чему не разликује од [[Њутнов закон гравитације|гравитационих]], осим што су им узроци различити. Ову њихову особину Алберт Ајнштајн искористио је за формулисање свога ''[[Принцип еквивалентности|принципа еквивалентности]]'' инерцијалних и гравитационих сила, који представља једну од основа његове Опште теорије релативности.
Неке инерцијалне силе су од посебног значаја у анализи кретања па имају и посебно име: [[центрифугална сила]], [[кориолисова сила]].