Кападокија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м navodnici |
м navodnici |
||
Ред 1:
{{Координате|38_40_14_N_34_50_21_E_type:landmark_region:TR|38° 40' 14" СГ Ш, 34° 50' 21" ИГД}}
[[Слика:Anatolia Ancient Regions base.svg|мини|600п| Регије у древној Анадолији]]
'''Кападокија''', ([[грчки језик]]: ''Καππαδοκία'') је у античком свету била велика територија у [[Мала Азија|Малој Азији]], данашњој [[Турска|Турској]]. У време [[Херодот]]а, Кападочани су заузимали сву земљу од [[таур (планина)|Таура]] до [[Црно море|Црног мора]].
Кападокија у географском смислу се на југу граничила са Тауром, на истоку са [[Еуфрат]]ом, на северу са [[Црно море|Црним морем]], а на западу са великим сланим језерима у унутрашњости [[Мала Азија|Мале Азије]].
==Етимологија и значење појма==
Најранији помен Кападокије је из 6. века п. н. е. Она се помиње у великом тројезичном натпису двојице персијских царева, [[Дарије I|Дарија Великог]] и [[Ксеркс I|Ксеркса I]]. На персијском језику, име ове земље гласи Катпатука, али је јасно да се не ради о персијској речи. Највероватније, Кападокија значи „земља лепих коња“.
Под каснијим царевима [[Персијско царство|Персије]], Кападокија је била подељена у две [[сатрапија|сатрапије]]. Тако се временом издвојила област [[Понт]], уз обалу Црног мора, као посебна историјско-географска област. Ово издвајање је већ било готово у време Ксенофонта.
У хеленистичкој епоси, остатак Кападокије (од сада ће овај чланак реферисати на Кападокију без Понта) је била формално независна држава. Главни град је била [[Мазака]], а други већи град била је [[Тијана]], недалеко од Таура.
Ред 15:
Премало се зна о Кападокији пре него што је постала персијска сатрапија. Зна се само да је Кападокија била у време [[Хети|Хета]] веома значајна земља и да се управо у њој налазила хетска престоница [[Хатуша]]. Иако сатрапија у персијско време, Кападокија је сачувала известан степен самосталности. У једном часу, поред сатрапа, појавили су се локални владари. Тако је [[Аријарат I]], у време [[Александар Велики|Александра Великог]], постао самостални владара. Када је Персија прешла у руке Александра Великог, он је задржао на кападокијском престолу Аријарата I.
Континуитет владајуће динатије у Кападокији је само прекинут када је после Александрове смрти, македонски регент Пердика дао да се разапне Аријарат. Међутим, његов син је поново успостави власт у Кападокији.
Под [[Аријарат IV|Аријаратом IV]], Кападокија је дошла у контакт са Римом, прво као непријатељ и савезник римског противника [[Антиох III|Антиоха III]], а затим као савезник против македонског краља [[Персеј (краљ)|Персеја]]. Наредни кападокијски краљ [[Аријарат V]] у великој мери је помогао Римљанима у обрачуну против Аристоника [[130. п. н. е.]], који је покушао да узурпира престо Пергама, државе која је у том часу постајала римска провинција Азија.
Рим је подржао Кападочане у борби против [[Митридат VI од Понта|Митридата VI]]. Рат између две силе се у великој мери водио управо на територији Кападокије, нарочито у [[Други Митридатски рат|Другом]] и [[Трећи митридатски рат|Трећем митридатском рату]]. Римски поредак је успостављен у Малој Азији, тиме и у Кападокији, након [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеј]]евог похода у [[Трећи Митридатски рат|Трећем Митридатском рату]], [[63. п. н. е.]]. У римском грађанском рату, Кападокија је била на страни Помпеја против [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]а, а касније на страни [[Марко Антоније|Марка Антонија]] против [[Октавијан Август|Октавијана Августа]]. Након ових ратова, Кападокија је била нејака клијентска држава, без стварне самосталности. Крај династије је дошао коначно 17. године, када је цар [[Тиберије]], начинио од Кападокије римску провинцију.
Ред 23:
[[Слика:Göreme OpenAir Museum Dunkle Kirche 1 11 2004.jpg|мини|десно]]
У раном [[хришћанство|хришћанству]], стара престоница Кападокије, [[Мазака]], под новим именом Кесарија (Ћесарија) била је важно епископско средиште.
Тројица [[кападокијски очеви Цркве|кападокијских очева]] су необично важна за рану историју цркве. Укупно, Кападокија је било необично важна земља за рану историју хришћанства. Све до [[1071]]. Кападокија је била део [[Византијско царство|Византије]]. Више од три хиљаде цркава, сведоче о православном и грчком карактеру прошлости Кападокије. Последњи православни хришћани су напустили Кападокију током [[етничко чишћење|етничког чишћења]], и [[геноцид]]а које је [[Турска]] спровела над [[Грци]]ма од [[1922]]. до [[1924]]. године.
[[Слика:Göreme OpenAir Museum Dunkle Kirche 3 11 2004.jpg|мини|десно]]
| |||