Карабин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м navodnici |
м navodnici |
||
Ред 36:
[[Слика:Karabiner 98k.jpg|десно|320п|мини|Маузер ''Кратки карабин 98'', ''{{јез-нем|Karabiner 98 Kurz}}'' скраћена верзија пушке 98]]
На пример, цев руске пушке Мосин-Наган модел 1891/30 је скраћена са 800m-{mm}- на 730-{mm}- [[1930]], а затим на 510-{mm}- [[1938]]<ref>[http://world.guns.ru/rifle/repeating-rifle/rus/mosin-e.html Modern Firearms - Mosin<!-- Bot generated title -->]</ref>; цев немачке пушке [[Маузер]] 98 је скраћена са 740-{mm}-, колико је имала 1898. на 600-{mm}- 1935. и модел је означен као „кратки карабин“ {{јез-нем|Karabiner Kurz}}- (K98k или [[Kar98k]]). Дужина цеви пушака које су користиле [[САД]] се није мењала. Репетирка [[М1903 Спрингфилд]] <ref>[http://world.guns.ru/rifle/repeating-rifle/usa/m1903-springfield-e.html Modern Firearms - M1903 Springfield<!-- Bot generated title -->]</ref>из [[I светски рат|I светског рата]] и пушка [[M1 Гаранд]] имају идентичну дужину цеви од 610-{mm}-, али треба имати у виду да је цев пушке M1903 сматрана за кратку у време настанка.
Амерички [[Карабин M1]] је представљао пример традиционалног карабина јер је био значајно краћи и лакши од пушке [[M1 Гаранд]] са дужином цеви од 457,2-{mm}-. [[Карабин M1]] није настао као скраћивањем пушке [[M1 Гаранд]], како је то било уобичајено у -{XIX}- веку, већ је представљао потпуно нову конструкцију, која је користила мању и слабију муницију. <ref>[http://world.guns.ru/rifle/autoloading-rifles/usa/m1-carbine-e.html Modern Firearms - M1 Carbine<!-- Bot generated title -->]</ref>
Ред 48:
=== После II светског рата ===
Краће оружје је било прикладније за вожњу камионом, [[оклопни транспортер|оклопним транспортером]], [[хеликоптер|хеликоптером]] или авионом, као и у блиским борбама. На основу борбених искустава у [[II светски рат|II светском рату]], критеријуми за избор оружја су почели да се мењају. За разлику од претходног [[I светски рат|I светског рата]], у коме су се борбе водиле углавном са фиксних линија и из ровова, II светски рат је био сукоб високе покретљивости, који се често водио у градовима, шумама, и другим подручјима у којима је покретљивост и видљивост била ограничена. Поред тога, развој [[артиљерија|артиљерије]] је учинио да дејства пешадије на отвореним просторима постану још мање практична него што су била до тада.
Највећи број контаката са непријатељем остварен је на даљинама мањим од 300 [[метар]]а, а непријатељ је био изложен ватри само током краћег временског периода приликом кретања од заклона до заклона. Највећи број хитаца није био усмерен директно ка непријатељским борцима, већ у њиховом приближном правцу, како би их спречио да се крећу и узвраћају ватру. Овај начин дејствовања се назива [[запречна ватра]]. Овакве ситуације нису захтевале пушку пуних димензија, која испаљује стандардну пушчану муницију прецизну на веће даљине. Оружје мање снаге је у стварним борбеним ситуацијама и даље у стању да нанесе губитке непријатељу, док његов смањени трзај омогућава да се већи број хитаца испали за кратко време током кога је непријатељ видљив.
Муниција мање снаге је такође и мање тежине, што омогућава војнику да је носи више са собом. Док је у [[II светски рат|II светском рату]] борбени комплет стрелца са пушком био неколико десетина метака, борбени комплет војника са јуришном пушком АК-47 је 150 метака. Како се у том случају пуца муницијом мање снаге, нема потребе за оружјем дуге цеви, па је могућа употреба краће. Краћа цев, опет, смањује тежину оружја и омогућава лакше руковањима у мањим просторима, као и брже подизање у згиб рамена и брже гађање, што често представља ефекат изненађења. [[Рафал]]на паљба се такође сматра за пожељну одлику, јер омогућава војнику да гађа кратким рафалима од три до пет метака, што повећава вероватноћу поготка покретне мете.
| |||