Картагина — разлика између измена

'''Картагина''' је антички град који се налазио на северу Африке, на територији данашњег [[Тунис]]а. Основали су је [[Феникија|феничански]] трговци из [[Тир]]а. Према предању, након смрти краља [[Тир]]а [[Матан I|Матана I]], крајем 9. века п. н. е. наследио га је његов син [[Пигмалион]]. Пигмалион је био у сукобу са својом сестром, [[Елиса|Елисом]] (Дидо), те је наредио да се убије њен муж, Асерба врховни Мелкартов свештеник. Елиса је побегла са својим присталицама на [[Кипар]], и одатле на север [[Африка|Африке]], данашњи Тунис, где јој је краљ Јарба дозволио да подигне град на површини колико се простире кожа бика. Домишљата принцеза Елиса нареди да се коже бика исече на танке траке са којима је успела да окружи једно брдо и околне земље. Тамо је основала Кварт Хадашт (феничански: -{Quart Hadasht}-), што значи "нови„нови град"град“, то јест Картагину, [[814]]. пне<ref>Vich Sáez S. La expansión fenicia. Colonización del Mediterráneo. Historia y Vida;N.444:42-9</ref>.

Током сталних сукоба са [[Римско царство|Римским царством]] и три [[Пунски ратови|Пунска рата]], Картагина је последњи пут нападнута 149. године пре нове ере. Повод за трећи Пунски рат је била одлука Римског сената за напад, испровоцирана нападом Картагине на [[Нумидија|Нумидију]], чији је краљ био римски савезник. Римски сенатор [[Марко Порције Катон Старији]] је пре тога низ својих говора пред Римским сенатом завршавао чувеном реченицом {{јез-лат|Ceterum censeo Carthaginam delendam esse}}, "Уосталом„Уосталом сматрам да Картагина треба да буде разорена“. Пуне три године Картагина је одолевала нападима, да би на крају била побеђена и поробљена 146. године пре нове ере. Одлуком Римског сената сви преживели Картагињани су продати као робови и Картагина је разрушена а земља око града преорана и посута морском соли, да не би успевала вегетација. Постојала је и забрана насељавања области Картагине, која се примењивала око двеста година после краја рата.