Касиодор Сенатор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м uklanjanje nedostupnih slika
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 4:
== Порекло ==
 
Право име му је било Магно Флавије Аурелије Касиодор. Каснији писци и учени људи познијег средњег века су му наденули надимак ,, Сенатор“ због тога што је био припадник сенаторске аристократије.
 
Рођен је између 485. и 487. године у угледној породици са великим имањем на југу Италије. Родно место Касиодорово је данашње Сквилаче, антички Скилацијум (Scylatium) у Абрутији. Ту се његов прадеда доселио из Сирије почетком V века. За време [[вандали|вандалске]] најезде на Италију [[455.]] године, једна чета [[Вандали|Вандала]] је напала и Касиодорово породично имање у Скилациуму, али их је деда Касиодоров, службеник цара [[Валентијан III|Валентијана III]], отерао. Организовао је добру одбрану, а у његову част је Касиодор то описао речима ,,... деда је успешно одбранио Царство...“
 
Касиодоров отац, чије име, као ни прадедино нити дедино није познато, био је римски службеник који је [[486]]. године стао на страну [[Теодорик Велики|Теодорика Великог]], остроготског краља. Теодорик је упао у Италију како би је ослободио од скирског краља [[Одоакар|Одоакра]], а наступао је легално, као вицекраљ византијског цара Зенона, на чији је позив и започео поход на Италију. Већ [[493.]] је Теодорик успео да савлада Одоакра и да га убије, чиме је постао остроготски краљ у Италији. Преузео је наслеђе римских царева – огрнуо се пурпуром и узео титулу Августа, али као службеник цара у Цариграду, остао је само његов слуга и други по реду у држави. Западно римско царство је уништио својевремено Одоакар 476. када је збацио цара [[Ромул Августул|Ромула Августула]] и послао регалије [[Зенону]] у [[Цариград]], тако да Теодорик није био у могућности да се сам прогласи за цара на западу, јер је знао да му то цар Истока никад не би признао. Тако је краљ Теодорик постао владар Италије, али је задржао римску администрацију и римске институције, пре свега Сенат и титуле конзула, као и још неке магистратуре. Магистрати за ове институције су бирани из редова Римљана. Тако је Касиодоров отац постао префект преторија.
Ред 26:
 
 
Теодорик је неко време успевао да одржи мир и пријатељство између Гота и Римљана, али је привидно стање које је један човек чврстом руком и својим ауторитетом одржавао било ограниченог трајања. Старећи, краљ Теодорик, већ у својим касним шездесетим годинама, почео је да привиђа непријатеље свуда око себе. Имао је своје шпијуне и тајне агенте у свим порама италијанског друштва, који су га обавестили о завери која му стиже из римског Сената. Оптужен је био сенатор Симах, и он је врло брзо ухапшен. Са друге стране, Симахов зет је био велики (и последњи) филозоф неоплатоничар [[Боетије]], који је на једној гозби узвикнуо ,, Ако је Симах крив, и сви смо ми криви!“ Одмах затим је Боеције ухапшен, и заједно са Симахом оптужен за издају. После суђења, које је имало само ту улогу да их огласи кривим, били су мучени, а затим и погубљени.
Ово је изазвало жестоку реакцију цара Јустина I, који је био под утицајем свог нећака и будућег цара Јустинијана. Јустин је издао наредбу по којој јеретици не могу да врше дужности у Царству. Директно погођен и увређен, Теодорик (аријанац) је послао папу [[Стефана II]] цару на преговоре у Константнопољ како би нашао начина да повуче спорни закон. Папа је отишао на преговоре, али се задржао десет месеци у Цариграду а да ништа није постигао. Најгоре од свега за Теодорика је било то што папа на повратку у Италију није отишао у резиденцију остроготских краљева у Равену, већ директно у Рим. Тада је био оптужен за велеиздају и ухапшен. Пре почетка процеса против папе Стефана, Теодорик је умро 526. године са седамдесет година.
 
Ред 45:
Аутор је многих дела, од којих треба издвојити као највреднија '''Historia Getarum, Institutiones''' и '''Variae''', као и Хроника.
 
,, Историја Гета“ назив његове историје Гота је тако названа због традиције античких и средњовековних писаца да дају неким народима имена старијих народа који су им слични по изгледу, или по територији коју настањују па су тако Готи названи Гетима по племену које је пре готске сеобе живело на северним обалама [[Црно море|Црног мора]]. Ова прва историја Гота, која има има своје изворе у народним песмама, митовима, сагама и легендама било је пропагандно дело. Још називана и ,, Гетика“ имала је зе циљ да промовише Готе као стар и културан народ – користећи се народним легендама Касиодор је израчунао да се први Гот родио [[1490]]. године пре нове ере, чак 300 година пре првог Римљанина (Енеја из приче о Тројанском рату). Дело је било веома обимно и састављено из 12 књига, али није сачувана до данашњег дана. Сазнања о овој књизи добијамо из једне друге ,, Гетике“ чији је аутор [[Јорданес]], [[епископ]] Кротона. На припремама за [[Пети Васељенски Сабор|V Васељенски Сабор]] у [[Цариград]]у, на коме су учествовали и Касиодор и Јорданес знало се за ову књигу, али ју је Касиодор чувао, због могућих политичких компликација које би она изазвала ако би доспела у јавност, а које би вероватно биле кобне за њега. Зато је Јорданес ,, позајмио“ Гетику преко секретара Касиодоровог који му је дао на само три дана, и за то време ју је преписао и сажео колико је могао. То је Јорданесова прича, а вероватније је да је била дуже код њега, можда и са прећутним одобравањем Касиодора, који се бојао да његово дело, ако га он сам уништи остане необјављено.
Друго чувено дело Касиодорово јесте '''Institutiones'''. Оно је сасвим друге природе од Гетике и представља неку врсту подсетника на то чиме се баве познате науке. Све познате науке су у то време сврставане у ,,[[7 слободних вештина]]“ а Касиодор их је обрадио у 33 поглавља подешена тако да одговарају 33 године живота Исуса Христа.
 
'''Variae''', или ,, Разно“ је скуп писама и јавних докумената које је Касиодор писао по службеној дужности у име остроготских [[краљ]]ева. Врло мудро, када је објавио Варије изоставио је свако лично име, тако да су писма добила облик формулара. Касније су, у току средњег века, Варије биле веома заступљене на европским [[двор]]овима где су заиста служиле као [[формулар]]и.
 
== Спољашње везе ==