Константин III — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато sv:Konstantin III (västromersk kejsare) |
м navodnici |
||
Ред 18:
Први ударац дошао је од стране војсковође Геронтија који се одметнуо и прогласио свог сина [[Максим (узурпатор)|Максима]] за цара. Како би добио спремну и ефикасну војску Геронтије је септембра или октобра [[409]]. отворио пиринејске превоје Вандалима, Аланима и Свевима који су се потом пребацили на [[Пиринејско полуострво]]. Констанс, који је у име свог оца управљао Хиспанијом, поражен је од стране Геронтија и морао је да се повуче у [[Вјен]] у Галији. Пошто је Хонорије своје признање условио добијањем помоћи против Визигота, Константин је почетком [[410]]. прешао Алпе али се није отворено сукобио са Аларихом највероватније због одсуства Хоноријеве конкретне помоћи. По повратку у Галију Константин, који је сада практично био у отвореном сукобу и са Хоноријем, је прогласио за августа свог сина Констанса, док је другом сину [[Јулијан (син Константина III)|Јулијану]] дао највиши [[Римски сенат|сенаторски]] ранг нобилисима.
Најзад, Константиново галско
О карактеру Константина неколико бележака су оставили познији галски аутори који су можда познавали локалну традицију. Тако је по [[Сидоније Аполинар|Сидонију Аполинару]] његов највећи грех била колебљивост, а по [[Гргур Турски|Гргуру Турском]] прождрљивост. Савременик догађаја Олимпијодор сматрао је пак да су после уклаљања Константина Вандали, Алани и Свеви стекли прва трајнија упоришта у градовима Галије и Хиспаније.
|