Константин III — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато sv:Konstantin III (västromersk kejsare)
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 18:
Први ударац дошао је од стране војсковође Геронтија који се одметнуо и прогласио свог сина [[Максим (узурпатор)|Максима]] за цара. Како би добио спремну и ефикасну војску Геронтије је септембра или октобра [[409]]. отворио пиринејске превоје Вандалима, Аланима и Свевима који су се потом пребацили на [[Пиринејско полуострво]]. Констанс, који је у име свог оца управљао Хиспанијом, поражен је од стране Геронтија и морао је да се повуче у [[Вјен]] у Галији. Пошто је Хонорије своје признање условио добијањем помоћи против Визигота, Константин је почетком [[410]]. прешао Алпе али се није отворено сукобио са Аларихом највероватније због одсуства Хоноријеве конкретне помоћи. По повратку у Галију Константин, који је сада практично био у отвореном сукобу и са Хоноријем, је прогласио за августа свог сина Констанса, док је другом сину [[Јулијан (син Константина III)|Јулијану]] дао највиши [[Римски сенат|сенаторски]] ранг нобилисима.
 
Најзад, Константиново галско "царство"„царство“ је [[411]]. нападнуто из два правца: из Хиспаније га је напао Геронтије предводећи војску добрим делом састављену од варвара, а из Италије Хоноријев нови врховни војсковођа [[Констанције III|Флавије Констанције]]. Геронтије је опсео и заузео Вјен где је млади август Констанс и убијен. Константин се утврдио у својој резиденцији Арелату испред чијих зидина су се сусреле Геронтијева и Констанцијева војска. Геронтијеви војници су већим делом пребегли Констанцију и владар Хиспаније и његов син Максим су се вратили јужно од Пиринеја где су убрзо страдали. Констанције је затим опсео Арелат, потукао војску одану Константину која је покушала да разбије опсаду и заузео град. Константин се склонио у једну од градских цркава где је заједно са сином Јулијаном посвећен за [[Хришћанство|хришћанског]] свештеника. Констанцију се предао под заклетвом да ће бити остављен у животу. Затим су Константин и Јулијан послати цару у Равену али су недалего од резиденције [[Теодосије I|Теодосијевог]] сина погубљени у знак одмазде због убиства Хоноријевих рођака [[408]]. године. Њихове главе су приспеле у Равену [[18. септембар|18. септембра]] [[411]]. и доцније су биле јавно изложене у [[Картахена|Картахени]] у Хиспанији.
 
О карактеру Константина неколико бележака су оставили познији галски аутори који су можда познавали локалну традицију. Тако је по [[Сидоније Аполинар|Сидонију Аполинару]] његов највећи грех била колебљивост, а по [[Гргур Турски|Гргуру Турском]] прождрљивост. Савременик догађаја Олимпијодор сматрао је пак да су после уклаљања Константина Вандали, Алани и Свеви стекли прва трајнија упоришта у градовима Галије и Хиспаније.