Копље — разлика између измена

Пилум је био дугачак око 220 до 250 -{cm}-. Од тога је гвоздени врх заузимао 100 -{cm}-. Кратк врх(5-{cm}-) био је обликован у чврсти четверобридни шиљак. Танко тело металног дела копља завршавало се округлом "јабуком"„јабуком“ која је штитила шаку и давала [[Кинетичка енергија|кинетичку енергију]] при бацању као тег који појачава ударац. Метални део био је причвршћен на моткудрвеним клиновима. Ту новост у својој реформи римске војске увео је цар [[Веспазијан]]. Наиме, он је као луцидан човек и врсни војник приметио да пилуме чврсто насађене и учвршћене гвозденим клиновима приликом бацања непријатељи, посебно [[Гали]] и [[Германи]], одмах врате према легионарима. Да би то спречио, увео је дрвене клинове који су копље чинили за једнократну употребу. Кад би легионари у борби бацили пилум на непријатеља, он би се на саставу сломио и није се више могао користити. Тим потезом је вишеструко смањио број својих губитака.

Копље је било преко 300 -{cm}- дужине и имало је карактеристичан штитник за шаку отприлике на доњој петини дужине. Витешко копље у рату је било оштрог челичног и убојитог врха, док су за турнире користили блажу варијанту заобљеног или тупог дрвеног врха које је требало само избацити противника из седла. Иако је ова варијанта "спортска"„спортска“ и на око безопасна, догађале су се и те како опасне, не ретко и смртоносне повреде. Током целог средњег века витезови чине срж сваке европске војске.