Ксенофан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Фајл Busto_Jenófanes.jpg је уклоњен јер га је на Остави обрисао Fastily са разлогом: Per commons:Commons:Deletion requests/File:Busto Jenófanes.jpg |
м navodnici |
||
Ред 13:
За философију бића припремио је земљиште Ксенофан, кад је [[Кир]] покорио Јоњане, год. 540, Ксенофан је оставио своју отаџбину, па се, као што сам каже, потуцао од града до града и ради насушног хлеба читао туђе и своје песме. Он је, дакле, најранији софист. После различних путовања, овај стари [[Одисеј]] настанио се најзад у граду Елеји, фокејској насеобини на луканској обали, и ту основао елејску школу, и тако постао мост између милетске космологије и елејске филозофије бића, којој су утрли пут питагоровци својим математичким формализмом и подизањем начела броја на висину врховне космичке суштине. Осим [[елегија]], испевао је и две историјско-епске песме: у првој опевао је оснивање свога Колофона, а у другој оснивање Елеје (D. L. IX 20). Он је, дакле, први Хелен који приказује историју свога времена.
Док су јонски космолози писали у прози, он је први мислилац који је у службу филозофије ставио песнички облик, па је у својој филозофској песми «Ο природи», у песничком духу, изложио своје схватање [[О Богу|ο суштини божанства]] и његову односу према свету и цео шарени свет пречистио у јединство, чистоту и постојан природни поредак. У филозофски агресивним «Ругалицама», које можда нису посебна песма него део његове филозофске песме, филозофска мисао први пут устаје против целокупне епске слике света: „Све су то боговима приденули [[Хомер]] и Хесиод што год је у људи срамота и прекор: да краду, да чине блуд и једни друге да
Тиме што јс божанство очистио од људске и сувише људске и земаљске пластике и дао му пластику космичку, Ксенофан је дао пресудан подстицај целом етичко-реформаторском покрету досократских мислилаца. Ксенофан је [[монотеист]], али његов [[монотеизам]] у ствари је [[пантеизам]], јер сам каже да је бог „једно и
Већи део текста по [[Милош Н. Ђурић|Милошу Ђурићу]]
|