Макс Ернст — разлика између измена

[[Колаж]]и Макса из 1919-1920, представљају битну фазу дадаистичке уметности. Самим карактером колажних елемената којима је био наклоњен, Ернст се приближио дескриптивнијем изражавању. Поред тога, на њега је утицала [[тродимензионалност|тродимензионална]] просторна перспектива и сањалачки илузионизам [[Ђорђо де Кирико]]а, а прилагођавање његовом начину рада удаљило је Ернста од Арпових равних цртежа и обезбедило прелаз који је касније постао илузионистичка грана надреалистичког сликарства. Покушаји Арпа и Ернста да оду „иза сликарства"сликарства“ - Арп са својим ниским, сликаним и машином резаним рељефима, а Ернст са својим колажима - не представљају толико Дишановски покушај антиуметности, колико одговор на осећање да је карактер [[предратно сликарство|предратног сликарства]] био претерано херметички и естетски. Њихов рад је створио основу (заједно са сликарством де Кирикоа) за традицију сликарства-поезије која је преживела у дадаизму и надахнула четврт века надреализма.