Википедија

Микена — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м r2.7.2) (Робот: додато tl:Mycenae
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м navodnici
Ред 26:
Иако су тврђаву сазидали Грци, сматра се да назив није грчки, већ је вероватно предгрчко име које су они наследили од претходних насељеника. Предгрчки језик је остао непознат, а нема посебних доказа да је припадао [[Индоевропски језици|индоевропским језицима]].
 
Верује се да је [[Акропољ|акропољ]] или "високи„високи град"град“ Микене утврђен у раном 15. веку п. н. е., на основу једног пронађеног гроба из тог периода. Око [[1350. п. н. е.]] утврђење акропоља и околна брда поново су сазидана у "киклопском"„киклопском“ стилу зато што су блокови стена били тако огромни тако да се у каснијим вековима веровало да су их градили једнооки дививи познати као [[Киклоп|Киклопи]]. Унутар ових зидина, од којих делови још постоје, изграђене су монументале палате.
 
У каснијим периодима Микенци нису сахрањивали своје краљеве у гробовима, а уместо тога су градили огромне кружне гробнице налик на кошнице зване "толоси"„толоси“. Највећу до њих пронашао је немачки археолог [[Хајнрих Шлиман]]. Он није схватио да је у питању гробница већ га је назвао Атрејева ризница.
 
Најпознатији микенски споменик су Лавља врата, која су сазидана око [[1250. п. н. е.]]. У то време Микена је била напредан град, чија се политичка, војна и економска моћ ширила чак до [[Крит]]а, [[Пил]]а на западном Пелопонезу и до [[Атина| Атине]] и [[Теба (град у Грчкој)|Тебе]]. Међутим, до [[1200. п. н. е.]], моћ Микене је опадала да би у 12. веку потпуно пропала. То се традиционало приписује [[Дорци|дорској]] инвазији Грчке са севера, иако неки историчари данас сумњају да се таква инвазија догодила.
 
[[Слика:Mykene.Treasure.of.Atreus.tholos.jpg|мини|250п|Улаз у тзв. Атрејеву ризницу у Микени, која је заправо кружна гробница – толос]]
Сећање на микенску моћ одржало се у грчкој мисли у каснијим вековима, општепознато као "грчки„грчки мрачни век"век“. У еповима каснијих Грка, нарочито Хомеровој ''[[Илијада|Илијади]]'' и ''[[Одисеја|Одисеји]]'', сачувана су сећања на микенски период. У Хомеровом епу [[Агамемнон]], краљ Микене, био је вођа Грка у [[Тројански рат|Тројанском рату]].
 
У раном класичном периоду, Микена је поново била настањена, мада никад није повратила ранију моћ. Микенци су се [[Термопилска битка|борили у Термопилском кланцу]] и [[Битка код Платеје|код Платеје]] за време [[Грчкоперсијски ратови|Грчкоперсијских ратова]]. Године [[468. п. н. е.]], ратници из [[Арг]]а су заузели Микену и протерали њено становништво. У хеленистичком и [[Рим|римском]] периоду, рушевине Микене биле су само туристичка атракција (као што су и сада). Изграђен је мали град који је служио потребама туриста. У каснијем римском периоду град је напуштен.
 
==Археолошка ископавања==
Прва ископавања Микене вршио је грчки археолог Питакис [[1841]]. Он је пронашао и обновио Лавља врата. Године [[1874]]. Шлиман је извршио комплетно ископавање. Шлиман је веровао у историјску тачност Хомерових прича па ја на тај начин и тумачио налазиште. Он је пронашао древну краљевску гробницу са краљевским скелетом и спектакуларним погребним предметима. Када је пронашао златну посмртну маску у једној од гробница, узвикнуо је "Гледате„Гледате Агамемново лице!"
 
[[Слика:Mikena.JPG|мини|десно|250п|Зидине Микене]]
Ред 44:
Од Шлиманових дана многа научна ископавања у Микени су вршили углавном грчки археолози али и Британска школа у Атини. Акропољ је откопан [[1902]]. а околна брда су методолошки истраживана у каснијим ископавањима.
 
Данас је Микена, један од кључних градова европске цивилизације, популарно туристичко одредиште, на пар сати вожње од Атине. Налазиште је добро очувано, тако да и данас рушевине "киклопских"„киклопских“ зидина и палата на акропољу изазивају дивљење туриста, нарочито ако се има на уму да су изграђене хиљаду година пре споменика класичне Грчке.
 
==Види још==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Микена”