Народно неимарство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 1:
{{Српска култура}}
[[Слика:Vojvodanska kuća sa baroknim uticajima.JPG|десно|мини|350п|[[Војвођанска кућа]] са утицајима [[барок]]а и [[Сецесија |сецесије]]]]
[[Слика:Етно село - зима.jpg|десно|мини|350п|Музеј [[Старо село (етно село)|"Старо село"село“]] у близини [[Златибор]]а]]
'''Фолклорна [[архитектура]]''' код [[Срби |Срба]] се јавила на малом простору и има неколико типова [[кућа]] са инвентивним и духовитим решењима које имају значај у [[Култура |култури]] и архитектури српског народа. Разликујемо [[Село |сеоску]] и [[град]]ску [[народ]]ну [[архитектура |архитектуру]]. На њезин развој утицали су сви они услови који утичу на архитектуру али на специфичан начин. Развија се после долазка Словена око [[9. век]]а и траје до четрдесетих година [[20. век]]а, када се још увек јављају дела под утицајем народног неимарства.
 
Ред 15:
По облику настамбе се деле на:
*'''Једноћелијске'''- куће у којима се живот дели заједно са стоком коју сељак поседује.
*'''Двоћелијске'''- куће које се касније граде су одвојиле становање од штале за стоку. Састоје се од "куће"„куће“ и "собе"„собе“ и овај облик је врло раширен у нашим крајевима.
*'''Вишећелиске'''- на вишем степену развоја се додају [[остава]] и [[трем]], овакове куће су карактеристичне за Војводину. Поред тога сељак ради и објекте за стоку у задњем дворишту док у предњем дворишту решава боравак за младе а када остари прелази у тај простор док у кућу усељава млађа породица.
 
Ред 42:
== Градска кућа-градска народна архитектура ==
[[Слика:Hrast konak.jpg|десно|мини|280п|[[Милошев конак]]]]
Куће по градовима [[Градска народна архитектура |градске народне архитектуре]] се првобитно нису разликовале од кућа на селима јер су се становници града поред занатске делатности бавили и пољопривредом, али оне се брже мењају и попримају утицаје других култура, прилагођујући се потребама [[обрт]]а, [[Трговина |трговине]] и мањем [[простор]]у за градњу у граду. По својој диспозицији скоро симетрична, градска кућа је развијеног облика улази се у простор за комуникацију (унакрсно постављени ходници са малим степеништем до просторија у централном делу крста и улазом у собе) у коме се налази и степениште за спрат зграде, преко "ајата"„ајата“, која оставља простор за четири просторије у угловима у којим се налазе пећи са лончићима, таваница је од дрвета украшена розетом а прозори на собама су пространи. По нашим крајевима се могу наћи куће источњачког изгледа. Ове куће су мање проучене. Такође су пре потпале под лош утицај помодних кретања у грађевинарству.
 
== Села и куће у околини Београда ==