Окупација Ирака — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 21:
== Хронологија ==
=== [[2003.]] ===
[[1. мај]]а [[2003]]. амерички председник [[Џорџ В. Буш|Буш]], прогласио је "крај„крај већих борбених операција"операција“ у Ираку након инвазије, на палуби [[Носач авиона Абрахам Линколн (CVN-72)|носача авиона Абрахам Линколн]] на којем је била окачена велика застава са натписом "Задатак„Задатак обављен“.
 
Током лета исте године снаге САД биле су усредсређене на хватање лидера бившег режима. То је кулминирало убиством два Садамова сина у јулу. У свему, преко 200 званичника бившег режима ухваћено је или убијено. Упркос свему почиње са формирањем герилских јединица. Према америчким пропагандним изворима то су елементи бивше ирачке тајне полиције. Оне започињу са фокусирањем својих напада око [[Мосул]]а, [[Тикрит]]а и [[Фалуџа|Фалуџе]]. У јесен исте године те групе почињу користити тактике заседе, самоубилачке нападе и импровизоване експлозивне направе, погађајући коалиционе снаге и контролне пунктове. Бирали су за напад лако оклопљена "[[Хамви]]" возила и у новембру успешно су напали амерички хеликоптер ракетама [[САМ-7]].
 
У децембру, америчке су снаге успеле да ухвате бившег диктатора Садама Хусеина у [[Операција Црвена зора|операцији ''Црвена зора'']]. Више герилаца, повезаних са међународним тероризмом прикључује се борби против окупатора. Међу лидерима побуњеника истиче се [[Јордан]]ац [[Абу Мусаб ал-Заркави]]. Најнесигурнији део Ирака добија назив "Сунитски„Сунитски троугао"троугао“ - подручје између Фалуџе и [[Багдад]]а.
 
=== [[2004.]] ===
Ред 37:
 
=== [[2006.]] ===
[[20. децембра]] ове године амерички председник изјављује "изгледа„изгледа да нисмо победили у Ираку"Ираку“ што изазива значајне реакције и у земљи и у свету. Ово следи после смене секретара обране Доналда Рамсфелда и постављења Роберта Гејтса од кога се тражи да припреми ревизију ратне политике.
 
Ова година се завршава са укупно 3.000 погинулих америчких војника, односно укупно 25.000 погинулих и рањених америчких војника, од почетка агресије. Само током ове године је погинуло 818 америчких, 29 британских и 20 војника из других земаља.