Рекаред I — разлика између измена

'''Рекаред I''' је био први визиготски католички<ref>''Овде се не мисли на "католичанство"„католичанство“ у данашњем смислу речи, заправо до [[1054]]. и [[Велика шизма|Велике шизме]] термини "католичанство"„католичанство“, "ортодоксија"„ортодоксија“, "правоверје"„правоверје“, "православље"„православље“ су синоними и односе се на изворно хришћанство, за разлику од многобројних учења која су се појављивала у то доба и била проглашена [[јерес]]има.''</ref> краљ. Владао је између [[586]]. и [[601]]. године. Године [[587]]. одбацио је [[аријанство]] и прихватио хришћанску ортодоксију.

Леандар и католички бискупи су одмах успоставили програм присилног покрштавања Јевреја и потпуном елиминисању аријанства као "јереси"„јереси“. Католичка историја традиционално приписује ове прогоне визиготским краљевима. Након Рекаредове смрти, на синоду који је одржан у Толеду 633. године, бискупи су преузели на себе право избора краља које је до тада припадало племству, чиме је прелазак власти на цркву био заокружен.

Традиционални католички извори из доба Рекаредове владавине (списи [[Гргур Турски|Гргура Турског]] и [[Исидор Севиљски|Исидора Севиљског]]) позитивно описују оштру и ревносно фанатичну политику против Јевреја<ref>-{Aloysius Ziegler, Church and State in Visigothic Spain (Washington) 1930:}- "Зиглер„Зиглер отворено назива визиготске краљеве ревносним фанатицима." (Bacharach 1973:11.)</ref>, ограничавајући им слободе прогласима канона и синода. Модерни историчари<ref>-{Bernard S. Bachrach, in Early Medieval Jewish Policy in Western Europe (University of Minnesota Press) 1977}-</ref><ref name="Bacharach">-{S. Bacharach, "A Reassessment of Visigothic Jewish Policy, 589-711", The American Historical Review 78.1 (February 1973), pp. 11-34.}-</ref> су поново простудирали овај став и закључили да су Визиготи били традиционално толерантни. Папа [[Гргур I]] је био убеђен да је Рекаред одбио мито које му је нудила јеврејска заједница која је била веома моћна и утицајна на целом Медитерану<ref>-{Solomon Katz, The Jews in the Visigothic and Frankish Kingdoms of Gaul and Spain (Harvard University Press) 1937 gives the broad background.}-</ref>, а да су се Рекаредови закони побринули да се деца из хришћанско-јеврејских бракова крсте, што је за Јевреје имало мало значаја, с обзиром да према јеврејским законима, ако мајка није Јеврејка, или ако јесте али је родила ван јеврејске заједнице, њено дете се ионако није сматрало Јеврејином. Рекаред је укинуо смртну казну за Јевреје осуђене за прозелитизам међу хришћанима и игнорисао је Гргуров захтев да се Јеврејима забрани трговина хришћанским робовима у Нарбону<ref name="Bacharach" />. Међу канонима пет синода који су се одржали током Рекаредове владавине, Е. А. Томсон није могао да нађе ни један који би ишао на штету Јевреја<ref>-{Thompson, The Goths in Spain (Oxford University Press) 1969:112.}-</ref>.