Средњоокеански гребен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: додато bs:Srednjeokeanski grebeni
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 8:
[[Стена|Стене]] који чине кору испод [[океан]]ског дна су најмлађе на оси гребена, а старост им расте удаљавањем од споменуте осе. Нова [[базалт]]на магма избија на и у близини осе гребена због декомпресијског топљења [[Зељин омотач|Земљиног омотача]] испод те осе.
 
[[Океанска кора]] изграђена је од стена које су много млађе него сама [[Земља]] - кора у океанским басенима није старија од 200 милиона година, зато што је у непрестаном процесу "обнављања"„обнављања“ на средњоокеанским гребенима. Океанска дубина расте удаљавањем од средњоокеанског гребена, а највеће дубине су у [[океански роб|океанским рововима]]. Како се океанска кора удаљава од осе гребена, [[перидотит]]и у кори се хладе и постају све крући. Кора и релативно крути перидотити испод те коре чине океанску [[литосфера|литосферу]].
 
==Процес настанка==
Два процеса, потискивање од гребена и повлачење плоче, сматрају се одговорним за ширење опажено на средњоокеанским гребенима, али ипак постоји несигурност који од њих је доминантан. Потискивање од гребена јавља се тамо где тежина гребена потискује остатак [[тектонске плоче]] од гребена, често према зони [[субдукција|субдукције]]. У зони [[субдукција|субдукције]] до изражаја долази повлачење плоче. Наиме тежина [[тектонске плоче]] која се субдукује под належућу плочу повлачи за собом остатак плоче.
 
Други процес за који се претпоставља да доприноси настанку нове океанске коре на средњоокеанским гребенима јесу ковекциона кретања мантла. Међутим, многа су истраживања показала да је горњи [[Земљин омотач]] ([[астеносфера]]) превише пластичан (флексибилан) да би генерисао довољно [[трење]] за одгуравање тектонске плоче. Вероватније је да издизање омотача (плашта), које узрокује формирање магме испод средњоокеанских гребена, укључује само омотач изнад дубине од 400 -{km}-, како је закључено из [[сеизмичка томографија|сеизмичке томографије]] и из истраживања сеизмичког дисконтинуитета негде на дубини од 400 -{km}-. Релативно плитке дубине на којима долази до издизања омотача испод гребена су више у складу с процесом "повлачења„повлачења плоче"плоче“.
 
Брзина којом на средњоокеанском гребену настаје нови материјал позната је на основу брзине ширења, а мери се у -{mm}-/год. Уобичајена подела брзина ширења јесте брза, умерена и спора, чије вредности су генерално веће од 100 -{mm}-/год, око 60 -{mm}-/год, и мање од 20 -{mm}-/год. Брзина ширења северног [[Атлантски океан|Атлантика]] је 10 -{mm}-/год, док у [[Пацифик]]у те вредности достижу вредности од 40-60 -{mm}-/год.