Српска народна музика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 24:
===Од почетка 20. века до Другог светског рата===
 
Народна музика доживљава свој процват почетком [[20. век]]а и појавом [[грамофон]]а и [[радио|радија]]. Народна музика тога доба изводи се по [[кафана]]ма, које постају култна места окупљања грађанских слојева (једна од најчувенијих кафана била је "Нови„Нови Београд"Београд“ која се налазила у улици Макензијевој у Београду). Из тога доба чувени су (махом ромски) оркестри [[Цицварићи|Цицварића]], [[Душан Попаз|Душана Попаза]], [[Паја Николић|Паје Николића]], [[Стевица Николић|Стевице Николића]], [[Паја Тодоровић|Паје Тодоровића]] уз прегршт других познатих и мање познатих састава.
 
[[Оркестар|Оркестри]] прате познате певаче тога доба као што су били [[Мијат Мијатовић]], [[Софка Николић]], [[Теодора Арсеновић]], [[Милан Тимотић]], а поједини оркестри састављани су ad hoc искључиво за снимање грамофонских плоча. Из овог периода потичу и певачи као [[Бора Јањић - Шапчанин]], [[Вука Шехеровић]] и други који су снимали за познате стране и домаће дискографске куће - Odeon, Concert Gramophone Record, Homocord, His Master's Voice, Polydor, Edison Bell Penkala, Elektroton и друге.