Тибетански канон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато de:Kanjur und Tanjur
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 12:
* [[Танђур]] ("Преведене расправе"), која садрже преведене списе индијских учењака и учитеља.
 
Канђур обухвата сто или сто осам штампаних томова (у зависности од издања), а Танђур двеста двадесет пет томова. Ове обимне збирке индијске будистичке литературе чине доктринарну основу тибетанске религије. Најзначајније делове чине списи о монашкој дисциплини ([[Винаја]]), литература "Савршенства„Савршенства мудрости"мудрости“ (санскрит: ''Прађна-парамита''), велике махајана-сутре и на крају тантре које оличавају вађрајану.
 
Текстови о монашкој дисциплини припадају индијској будистичкој школи познатој као муласарвастивада, а по свом садржају веома блиско одговарају винаја списима тераваде. Текстови из "Савршенства„Савршенства мудрости"мудрости“ представљају филозофску основу тибетанског будизма и вероватно уживају највеће поштовање међу свим религиозним књигама на Тибету<ref name="Rečnik budizma"/>. Тантре представљају главну инспирацију тибетанске будистичке праксе. Оне садрже описе низова божанстава распоређених у "мистичким„мистичким круговима"круговима“ (санскрит: ''[[мандала]]''), збирке чаробних речи (санскрит: ''[[мантра]]'') којима се призивају божанства, ритуале посвећивања и симболички обред [[сношај|полног сједињавања]] и учење о суштинској истоветности [[микрокосмос]]а људског тела са [[макрокосмос]]ом свемира.
 
Међутим, и поред достигнућа сопственог опсежног канона и обимне аутохтоне егзегетске литературе, одржала се и јака усмена традиција<ref name="Rečnik budizma"/>.