Урду (језик) — разлика између измена

|[[Пакистан]]у, [[Индија|Индији]], [[Авганистан]]у, [[Иран]]у, [[Бангладеш]]у, [[Уједињено Краљевство|ВеликојУједињеном БританијиКраљевству]] и другим земљама.

Урду је веома сличан хиндију. Говорници урдуа и хиндија, уколико не користе локализме, могу међусобно да се разумеју. Неки лингвисти сматрају да су урду и хинди један језик са два система. Међутим, са социополитичке тачке гледишта ради се о два различита језика. Људи којима је хинди матерњи не сматрају да им је урду матерњи језик и обрнуто (нпр. као [[српскохрватски језик]]). Хинди се записује писмом [[деванагари]], а урду персијским писмом [[насталик]]. До [[1947]]. урду и хинди су се називали једним именом - [[хиндустани]]. После тога дошло је до одвајања и до „чишћења“ хинди језика од арабизама, односно урдуа од речи типичних за санскрит. Ова стара, "неутрална"„неутрална“ верзија језика и даље се понекад користи (нпр. у титловима филмова који се приказују и у Пакистану и у Индији). Урду се данас предаје у Пакистану као обавезан школски предмет и то у обама школским системима (енглеском и пакистанском). На тај начин се пакистанској деци омогућава да науче барем два језика, како урду, тако и неки од локалних језика. Урду је обавезан школски предмет у деловима Индије са претежно муслиманским становништвом тако да Индија има више од 2.900 дневних новина које се штампају на овом језику. Земље са великим бројем људи који говоре урду<ref name="бројке">Бројке које приказују број говорника урдуа ван граница Пакистана варирају из године у годину услед социополитичких околности и миграција становништва и знатно се разликују од првобитно објављених.</ref>:

Понекад се род именица може одредити на основу слова којим се именица завршава. Ако се реч хинди порекла завршава дугим "а"„а“, онда је та именица обично мушког рода. Ако се реч завршава са "и"„и“ или "ија"„ија“, онда је та именица најчешће женског рода. За позајмљенице из језика који немају поделу именица на род (нпр. из енглеског) род се одређује или по звучности или употреби речи у реченици. Позајмљенице из језика које имају ову поделу задржавају род из изворног језика.

Личне заменице првог лица једнине као и другог и трећег лица множине не разликују се у роду, тј. сва три облика су иста за оба рода. Тако, на пример, не постоји разлика између "он"„он“ и "она"„она“ као у енглеском језику. Додатком глагола одређује се род заменице, односно, да ли се ради ''о њој'' или ''о њему''.

'''تُم''' : је неформални облик именице "ти"„ти“. Користи се при обраћању особама истог годишта те међу пријатељима и родбином. Такође не постоји разлика у једнини или множини, али говорник може да буде прецизнији ако на крају речи дода именицу која сугерише групу људи - ('''تُم سب''').

'''تُو''': је неформални облик заменице "ти"„ти“. Користи се само у комуникацији међу укућанима а било која употреба ван куће сматра се врло увредљивом.

| "Нек„Нек ти је мир подарен."<br>Веома формални и религиозни поздрав<br>و علیکم السلام {{IPA|[ˈwaɭikum ˈaʔsaɭam]}}<br>је одговор на поздрав.

| "Поздрав„Поздрав"<br>(дословно значење је ''Поздрави су дати''),<br>формалан секуларни поздрав.