Франци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 15:
 
==Најранији записи о Францима==
Главни историјски извор о Францима је [[Гргур Турски]] у делу "Историја„Историја Франака"Франака“, где покрива период до [[594]]., а износи цитате других старијих аутора. Поред Григорија Турског постоје и ранији римски извори, као [[Амијан Марцелин]] и Сидоније Аполинар.
 
Григорије Турски тврди да су Франци живели у [[Панонија|Панонији]], па су се преместили до обала Рајне. Други ранији извори напомињу да су се Франци преселили од ушћа [[Дунав]]а до [[Рајна|Рајне]]. Ту су Франци у XI веку п. н. е. узели име Франци по свом команданту Франку. Дотад су се звали Сикамбри и били су један огранак од [[Скити|Скита]]. [[Меровинзи|Меровиншки]] краљеви су тврдили да потичу од Сикамбија, који су били скитско племе.
Ред 38:
Каролиншко краљевство почиње новембра [[751]]. када је [[Пипин Мали]] збацио последњег меровиншког краља Хилдерика III. [[Пипин Мали]] је био мајордом и син славног мајордома [[Карло Мартел|Карла Мартела]], који је спасио Европу од исламске инвазије и који је поново ујединио Франачку. [[Пипин Мали]] је постао изабрани краљ Франачке уз папин благослов и подршку водећих људи Франачке. По германским законима краљ је зависио од подршке водећих људи. Ако краљ није задовољавао водећи клан, бирао би се нови краљ. Иако су касније краљеви постали наследни, ипак су чак све до 1806. постојали избори за владара у Светом Римском царству.
 
Пипин Мали улази [[754]]. у савез са папом Стефаном II. Папа тада на великој церемонији проглашава Пипина Малог и његову породицу "заштитницима„заштитницима Рима"Рима“. Као противуслугу Пипин Мали преотима [[755]]. Равенски егзархат, који су претходно освојили [[Лангобарди]]. Није вратио [[Равенски егзархат]] [[Византија|Византији]] којој је припадао пре освајања Лангобарда, него га предаје папи као противуслугу. Пипин Мали предаје папи све преотете области око Рима и тиме омогућује формирање папске државе
 
===Карло Велики===
Ред 50:
Баварски војвода Тасило се [[788]]. побунио против Карла Великог. После разбијања побуне Баварска постаје део Франачке. До [[796]]. Карло је раширио своје краљевство до Аустрије и делова данашње Хрватске. У Шпанији Франачка се простирала до реке Ебро.
 
На Божић [[25. децембар|25. децембра]] [[800]]. папа је крунисао Карла Великог као цара Светог Римског царства. Та церемонија је Карлу Великом формално признала наследство над Западним римским царством. [[Византија]] се са тиме није слагала, јер су папе политички ауторитет да то раде заснивале на фалсификованом документу. Карло Велики је ипак себе чешће звао "краљ„краљ Франака и Ломбарда"Ломбарда“. Византија је тек [[812]]. признала Карла Великог као цара, али је само византијски цар сматран за римског.
 
==Подела Франачке и Верденски споразум==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Франци