Википедија

Хаџићи (Бабина Лука) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м navodnici
Ред 40:
===Хаџи Рувим Нешковић (1752-1804)===
 
[[Хаџи-Рувим]] Нешковић, био је парох у Бранковини и [[Бабина Лука|Бабиној Луци]], а потом јеромонах, намесник манастира [[Вољавча]] и архимандрит манастира [[Боговађа]]. Рувим се пре монашења звао Рафаило. После одласка на хаџилук у Свету Земљу у Јерусалим 1803. добио је, у складу са тадашњим обичајима назив "Хаџи"„Хаџи“ испред имена.
 
Убијен је у [[Сеча кнезова|Сечи кнезова]] 1804.
Ред 55:
Посинак О. Јована Хаџића (1777-1830), сина Хаџи-Рувимовог је Јован Кујунџић, терзија. Јован Кујунџић био је син Симе Кујунџије из Ваљева. Јован Кујунџић је поседовао многа имања у [[Београд]]у, његова је била кафана ''Код два бела голуба''. Женио се четири пута. Његова деца су:
 
*Јоаникије (Јанићије) Кујунџић <ref> Променио име у Милан. "То„То је онда било србовати"србовати“. Милан Ђ. Милићевић, ''Додатак Поменику од 1888'', Београд 1900, стр. 80.</ref>, односно др [[Милан Кујунџић]] Абердар, министар просвете, председник Народне скупштине, посланик у Риму, професор философије на Великој школи, секретар Српског ученог друштва.
 
*Јелена Кујунџић (1845-1908) удата за Константина Новаковића<ref> Променио име Константин у Стојан. "То„То је онда било србовати"србовати“. Милан Ђ. Милићевић, ''Додатак Поменику од 1888'', Београд 1900, стр. 80.</ref>,, односно др [[Стојан Новаковић|Стојана Новаковића]] (1842-1915), председника министарског савета, министра, професора Велике школе и др. Стојан и Јелена Новаковић имали су сина проф. др Милету Новаковића (1875-1940) који је са Љубицом М. Новаковић (1885-1962) имао сина [[Радош Новаковић|Радоша Новаковића]] (1915-1979), филмског редитеља.
*Неранџа Кујунџић удата за генерала [[Владимир Угричић|Владимира Угричића]].
*др Војисав Кујунџић, лекар. Из четвртог брака Јована Кујунџића, знатно млађи од остале деце.
Ред 77:
Брат Хаџи Рувима Николај имао је синове Петра и Стевана.
 
Петар Николајевић је уз стрица Хаџи Рувима у његовој уметничкој радионици и и у иконописачкој школи у манастиру [[Докмир]], научио да слика односно фрескопише и иконопише, због чега је и био прозван "молер"„молер“. Осликавао је фреске у црквама, као и световна здања конаке, укључујући и и конак дахије Аганлије пре Првог српског устанка и Карађорђев конак у Тополи и цркву, након помиловања које је добио од вожда [[1811.]] године. Познату докмирску школу завршили су многи његови савременици и сродници <ref>В. Савић, ''Исто'', стр. 23.</ref>.
 
Петар Николајевић Молер је 1812. одлуком Правитељствујушчег совјета, смењен са положаја војводе, због злоупотреба у вршењу дужности. Пошто се одметнуо заједно са Павлом Цукићем расписана је државна потерница са смртном пресудом. На његово место војводе сокоске нахије постављен 1812. [[Цинцар Марко]] Костић.<ref>Константин Н. Ненадовић, ''Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака'', Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, 1883, стр. 450-476. </ref>. Пошто се предао добио је опроштај и 1812. осликавао [[Карађорђе]]ву цркву у Тополи. Уочи турске офанзиве 1813. распоређен поново у војску.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хаџићи_(Бабина_Лука)”