Хипократ са Коса — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2+) (Робот: додато rue:Гіппократ
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 26:
Остали списи сачињавају тзв. ''-{Corpus Hippocraticum}-'' који садржи списе који су од [[4. век п. н. е.|IV веку п. н. е]]. били приручна библиотека лекара и дали основу за терминологију која још и данас важи. Тешко је, међутим, издвојити оно што припада само Хипократу. Списи садрже како опште прописе (као, нпр. чувену заклетву лекара), тако и извештаје ο [[болест]]има (често у облику белешки), дијагнозе, прогнозе, описе појединих болести (међу њима најзначајнија је расправа ''Ο светој болести''), дијететска упутства (и за здраве). Свим списима је заједничко то што су строго научни, што осуђују праксу свештеника (лечење [[Магија|магијом]]), што признају [[природа|природу]] (''-{physis}-'') као лекареву најбољу помоћницу, а пре свега високу професионалну етику.
 
Дела су писана јонским дијалектом и, према сврси и постанку, различитим стилом. Најбољи од њих представљају фазу у којој је медицина тежила да постане рационална и научна у свом приступу дијагнози, прогнози и лечењу. Успех у овом покушају је био ограничен, али током 2.000 година бољег рада није било; попут [[Аристотел]]овог рада и Хипократове ће идеје доминирати дисциплином и временом постати светиње. Многе болести наведене у ''-{Corpus Hippocraticum}-'' приписиване су неравнотежи између четири телесна "сока"„сока“, а лечење се у великој мери сводило на одмор, [[дијета|дијету]] и вежбе, а не на [[лек]]ове. Његове анамнезе су задивљујуће концизне и многи од његових описа и коментара још увек нису застарели.
 
== Спољашње везе ==