Википедија

Манастир Златенац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 1:
[[Слика:00zlatenac2qy7.jpg|мини|400п|{{Манастир Златенац]]инфо
| име = Манастир Златенац
'''Манастир Златенац''' се налази у источној [[Србија|Србији]], у селу [[Гложане]], у оквиру општине [[Свилајнац]].
| слика = 00zlatenac2qy7.jpg
Златенац је посвећен [[Козма и Дамјан|Светим Врачима]], Козми и Дамјану. Манастирска слава је [[14. јула]].
| опис слике = Манастир Златенац
| гширина = 44.146689
| гдужина = 21.167090
| држава = {{СРБ}}
| година оснивања = [[1427]]
| ктитор = [[Стефан Лазаревић]]
| локација = [[Гложане]]
| јурисдикција = [[СПЦ]]
}}
'''Манастир Златенац''' се налази у источној [[Србија|Србији]], у селу [[Гложане]], у оквиру општине [[Свилајнац]]. То је женски манастир посвећен [[Козма и Дамјан|Светим Врачима]], Козми и Дамјану.<ref>[http://www.pakibitija.com/index.php?option=com_content&task=view&id=13&Itemid=31 Пакибитија: Српски православни манастири, приступ 13. фебруар 2013]</ref> Манастирска слава је [[14. јула]].
 
Манастир се налази на стрмој десној обали [[Велика Морава|Велике Мораве]] и до њега води стаза са више од стотину степеника. Окружен је густом шумом.<ref>[http://www.manastir-lepavina.org/vijest_cir.php?id=4716 Ресавска Света гора: Манастир Лепавина, приступ 13. фебруар 2013]</ref> Саграђен је [[1427.]] године, за време владавине [[деспота]] [[Стефан Лазаревић|деспота Стефана Лазаревића]]<ref>[http://www.ruralinfoserbia.rs/karte_sela/kg/brzan.pdf Регионални рурални центар Крагујевац: Село Брзан, стр. 18, приступ 13. фебруар 2013]</ref> и његова је задужбина. У исто време су саграђени [[Манастир припадаРуденица|Руденица]], Ресавско-[[моравскаМанастир школаКаленић|моравскојКаленић]] школии [[Манасија]]. После најезде Турака, којуманастир чиније дванаестпорушен. манастираПрви повезанихписани податак о манастиру потиче из 1718. године, са манастиромгеографске [[Манастиркарте Манасија|Манасија]]Аустро-угарског генералштаба, где се наводи да је црква срушена, а већ 1734. године записано је да Златенац активан и да има братство. Последње велико рушење догодило се 1811. године, када су га Турци гађали топовима са оближењег брда. Неколико пута обнављан у првој половини 20. века, али непотпуно или нестручно.<ref name="феман">ТВ ФЕМАН, Емисија: Манастир Златенац (2005)</ref>
 
Манастир припада Ресавско-[[моравска школа|моравској школи]], коју чини дванаест манастира повезаних са манастиром [[Манастир Манасија|Манасија]]. Служио је непосредно [[Ресавска школа|ресавској преписивачко-стваралачкој школи]]. Све до 1980. године био је метох [[Манастир Миљково|Манастира Миљково]], када је постао самосталан<ref name="свилајнац">[http://www.svilajnac001.co.rs/3xglozane/zlatenac.htm Свилајнац: Златенац, приступ 13. фебруар 2013]</ref>. Црква је рекоснтруисана на темељима првобитног храма, изграђени су конаци, звоник и други објекати у оквиру манастира. Црква је освештена 1984. године.<ref name="феман" />
 
Иконе и фреске је радила [[Манастир Жича|жичка]] иконописачка школа и имају велику уметничку вредност.<ref name="свилајнац" />
Једна од лепота манастира је дрвена воденица на Великој Морави, до које се стиже спуштањем низ 164 степеника од манастирског дворишта. У воденици се меље брашно, које сестринство продаје. Воденица је отворена за посете и свако може у њој да се одмори или самеље свој кукуруз или пшеницу у њој.<ref name="феман" />
== Извори ==
{{извори}}
==Види још==
* [[Манастир Манасија|Манасија]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Златенац”